Početak prošle nedelje obeležili su spektakularni globalni berzanski potresi.  Na vest da je četvrta po veličini, ali i najstarija investiciona banka na Wall Street-u, Lehman Brothers, prepuštena sopstvenoj sudbini ophrvana velikim teretom dugova od 613 milijardi dolara, niko nije ostao imun. U strahu od domino efekta investitori su bezglavo počeli da rasprodaju vrednosne hartije bežeći u sigurnije vladine papire. Prinos na tromesečnu američku hartiju je, tako, dospeo na nulti podeok, što je bez presedana u novijoj istoriji. Indeksi na svetskim finansijskim berzama su prethodnih dana dnevno obarani za po nekoliko procenata, što se smatra katastrofalnim gubicima.

Nezvanična procena je da je u roku od samo nedelju dana sa svetskih finansijskih berzi nestalo 3.600 milijardi dolara. Pod pretnjom su i same američke Federalne rezerve, čiji se resursi naglo tope. Koliko do pre samo godinu dana razmetala se iznosom od oko 800 milijardi dolara pohranjenih u vladinim obligacijama. Krajem prošle nedelje taj iznos je sveden na 480 milijardi dolara a dva dana pre toga Ministarstvo finansija joj je dodalo 40 milijardi dolara vrednih obveznica kako bi popravila svoj bilans. Sve to je, opet, posledica nedavnog spasavanja volstritskih finansijskih „šampiona“ od strane samog Fed-a.

Đavolji krug

U đavolji krug za sada nerešivih problema uleteli su kako najveća brokerska kuća sveta, Merrill Lynch, tako i najveća osiguravajuća kompanija na svetu, American International Group- AIG, koja je nedavno dobila dozvolu za rad u Srbiji. Vrednost akcija AIG-a je u samo jednom danu umanjena za neverovatnih 60 procenata.

 

       

 Naknadno je zatražena i intervencija monetarnih vlasti od ni manje ni više nego 40 milijardi dolara. U početku je odobrena upola manja suma da bi se kasnije shvatilo da je vrag odneo šalu pa se intervenisalo punom merom u više nego dvostruko većem iznosu. Cena je bila odlazak 80 odsto vlasništva u državne ruke. Alternativa je bila sigurna katastrofa i to svetskih razmera. Dalji sunovrat je tek zakratko bio zaustavljen. Onda su se na horizontu nevolja američkog investicionog bankarstva pojavili i oni sa samog vrha kao Morgan Stanley, kome je vrednost akcija sredinom nedelje srezana 44 procenta. Potražio je spas kod Wachovia bank, koja je već ranije pretrpela znatne gubitke na kompromitovanim hipotekarnim papirima.

Slučaj AIG-a je posebno ilustrativan u odnosu na ono što je samo nedelju dana pre njega zadesilo dve paradržavne korporacije, Fannie Mae i Freddie Mac, kada je za njihov spas od strane zvaničnih finansijskih vlasti obećano fantastičnih 200 milijardi dolara. Ovaj put radilo se o instituciji koja sa federalnim vlastima nije imala apsolutno nikakve veze u smislu regulacije sopstvenog poslovanja. Neposredan povod za spasavanje kompanije je nastupio onog trenutka kada je kreditni rejting, u režiji sve tri najpoznatije svetske agencije ovlašćenih za njihovo davanje, doživeo oštar pad i kada su se probudile bojazni da bi investitori mogli opozvati svoje plasmane. Sve je zastrašila mogućnost da bi kompanija sa papirnim portfeljom vrednosti jedne hiljade milijardi dolara mogla pokrenuti domino efekat globalnih razmera.

American International Company je duboko uronjena u poslove obezbeđenja od rizika prestanka otplata kredita. U pitanju su takozvani „credit default aranžmani“. Takvi poslovi, za koje se procenjuje da na globalnom planu pokrivaju vrednost od nekih 62.000 milijardi dolara, nisu zahvaćeni nikakvom regulativom. Baš to je bio ključni argument u spremnosti monetarnih vlasti da sa cifrom od 85 milijardi dolara zalegnu iza ove kompanije.

U poslednja tri kvartala AIG je registrovao 18,5 milijardi dolara gubitaka. Njegov dugogodišnji vlasnik, ali i legendarni direktor, Alen Grinberg, za samo mesec dana izgubio je na papirima kompanije preko pet milijardi dolara. AIG ima udela u skoro svakom sektoru američke ekonomije. Ali i ne samo nje. Veoma je prisutan u Kini i Velikoj Britaniji, gde se na majicama fudbalera Mančester junajteda jasno prepoznaje njegov akronim. Njegova globalna prisutnost je, međutim, ono što najviše i zabrinjava jer će posledice eventualnog kraha biti široko razastrte.

U međuvremenu je stigla i informacija da je Goldman Sachs, verovatno i najjača insta

 

nca investicionog bankarstva na Vol stritu, u trećem kvartalu ubeležio pad profita od visokih 70 odsto. Neto prihod kompanije je i bukvalno prepolovljen u odnosu na lanjski period. U poslednjih devet godina ta kuća nije registrovala jači kvartalni gubitak.

   

Gubici evropskih banaka

U Evropi je žestoko stradalo poverenje među samim bankama. Kako i ne bi kada tri četvrtine od 441 milijarde dolara neregulisanih vrednosnica posrnulog AIG-a drže same evropske banke. Kamata na međubankarske pozajmice je porasla na najviši nivo još od 2001. godine tako da je najkratkoročnija Libor stopa /međubankarska kamata na Londonskoj berzi novca/, koja služi kao reper za ostale pozajmice, sa 5,5 otišla na 6,8 procenata.

 

Stokovi mnogih evropskih banaka su pretrpeli i dvocifrene padove. Commerzbank je stradala za velikih 17 procenata, a engleski HBOS, najveći britanski hipotekarni pozajmilac i Royal bank of Scotland za 35, odnosno 15 odsto. Sada se već i zna da će uz cenu od 22 milijarde dolara HBOS naći spas u kombinaciji sa Lloydom, čime će biti kreirana najveća britanska banka, LloydsHalifaX, ali uz cenu gubitka 40.000 radnih mesta.

Odjeke gubitaka Lehman Brothersa najgore, izgleda, primaju Nemci jer je Depozitni garantni fond u režiji Udruženja nemačkih banaka, procenjen na 4,6 milijardi dolara, praktično potopljen sumom od šest milijardi dolara, potrebnom kako bi se pokrile obaveze bankrotirane nemačke filijale pomenute banke. U pitanju je najveći pojedinačni gubitak u nemačkoj finansijskoj istoriji.

U takvom ambijentu u pogon su stavljeni emisioni mehanizmi Evropske centralne banke koja je u samo par dana izemitovala 100 milijardi dolara svežih evra. Jednako tako ili vrlo slično su postupale i Federalna rezerva, Bank of England, švajcarska Nacionalna banka, ali i Bank of Japan te indijska ili australijska Rezervna banka. U najkraćem mogućem vremenskom periodu na celom globusu emitovano je preko 210 milijardi dolara sveže likvidnosti.

Bekstvo iz Rusije

       

Posebno je bilo zanimljivo ono što se dešavalo na Moskovskoj berzi od početka nedelje. Ali i pre toga, dve sedmice zaredom, oba glavna indeksa, RTS i Micex, beležila su procentualno dvocifrene padove. Čak je i Gazprom bio na klizavici. U međuvremenu situacijom na berzi se pozabavio i sam predsednik Rusije, Dmitrij Medvedev. Ni manje ni više zatražio je intervenciju Ministarstva finansija i Centralne banke. Tako je, po hitnom nalogu, u tri najveće ruske banke dospelo nekih 44 milijarde dolara, čiji je period vraćanja sa samo jedne nedelje prolongiran na puna tri meseca. Trgovanje stokovima deonica je bilo zaustavljeno već treći dan zaredom kako bi se zaustavila najžešća finansijska kriza koja je Moskvu kao i celu Rusiju već zadesila pre nešto više od deset godina.

   

  U mišljenju o korenima moskovske berzanske krize razlikovali su se jednog trenutka i dva prva čoveka države, predsednik i premijer Rusije, Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin. I dok je prvi ukazao da bi uzroke mogli tražiti i u skorašnjim političko-vojnim dešavanjima drugi je spremno odbacio takvo viđenje. Svejedno, od rata u Gruziji strani investitori su sa domaćeg tržišta povukli nekih 35 milijardi dolara. Poslednji događaji su samo ubrzali taj trend. Najkratkoročnija stopa na moskovskoj berzi, Mosprime, odlepršala je, tako, na preko 11 procenata.

Od 17. maja kada je dostignut rekord svih rekorda, deonice ruskih kompanija su izduvale čak 700 milijardi dolara vrednosti. Problemi su zahvatili i realni sektor ekonomije. Proizvodnja nafte sve više pada, a inflacija je došla na petogodišnji maksimum od 15 procenata. Rusiju, međutim, ovaj put, ipak, ne bi trebalo svrstavati u bespomoćne slučajeve na šta je ličila do pre samo deset godina. Ova zemlja je do sada nagomilala deviznih rezervi u visini od 574 milijarde dolara, a ispred nje stoje samo Kina i Japan.

Koreni krize

Bivši glavni ekonomista i član Borda guvernera Evropske centralne banke, Nemac Otmar Ising, koji važi i kao jedan od poslednjih branilaca monetarne ortodoksije, upozorio je da poverenje u svetski finansijski sistem iz dana u dan bledi, suočavajući monetarne vlasti sa sve jačim izazovima. Nema sumnje da je u pitanju najveća kriza od davne 1929. godine, poručio je on i rekao da će ona ostaviti ogromne posledice po savremeni svetski finansijski i ekonomski sistem. Ising je i sasvim direktno ukazao na korene krize ciljajući na centralne banke koje su godinama vodile laksativnu monetarnu politiku i praktično zatvarale oči pred onim što se dešavalo na berzama. Nije tajna da su niske kamatne stope kuražile pozajmioce na sve veće iznose.

Zanimljivo je, međutim, da američki Fed nije popustio pritiscima za sniženjem kamatne stope i ova je i dalje ostala na ionako relativno niskom nivou od dva odsto. Postoji više objašnjenja za ovakav stav a operiše se čak i sa onim da je Fed potcenio ozbiljnost i dubinu krize. Biće, ipak, da je u pitanju mnogo suvislije objašnjenje. A ono se može odnositi na činjenicu da je praktično presušila baza za pozajmice pa da ni novo smanjenje osnovne zajmovne stope ispod dva procenta u tom slučaju ne bi puno značilo. Mnogi među investitorima ali i dobrim poznavaocima pitaju gde je svemu ovome kraj? Niko se ne usuđuje da o njemu govori. Ne zato što ne znaju već zato što ga čak i sve primetnije naziru. Teško da se može zamisliti nešto gore.