„Kada bi se i u drugim sektorima štedelo, problema ne bi ni bilo. Primera radi, ako obezbedimo efikasnu poresku politiku i ako poreze i doprinose za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje i dečju zaštitu učinimo prioritetnim i obaveznim, sigurno bismo otklonili čitav niz problema. Kod nas postoji fenomen ,diskrecionih prava, na raznim nivoima, a to je pogodno tlo za korupciju, kršenje zakona i druge vidove negativnih pojava. Ako to pravo svedemo na minimum, to bi takođe moglo da dovede do značajnih ušteda“, kategoričan je potpredsednik Vlade.

I predsednik Boris Tadić je ovih dana izjavio da će predlog budžeta za 2009. biti ključan za ekonomsku politiku u narednom periodu. Hoćete li ostati pri stavu da penzije treba da se povećaju na 70 odsto prosečne zarade?

Jovan Krkobabić: U pripremi je predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji predviđa postepeno usklađivanje penzija sa kretanjem zarada i treba da obezbedi postupni rast penzija do nivoa od 70 odsto prosečnih zarada. Prvim usklađivanjem u 2009. bi prosečne penzije trebalo da dostignu 65 odsto prosečne zarade, dok bi nivo od 70 odsto dostigle na kraju 2009.

 

 No, s obzirom na to da će se penzije usklađivati sa prosečnim zaradama u prethodnom šestomesečnom periodu, to neće ni na koji način dovesti u pitanje realizaciju budžeta, niti ugroziti makroekonomsku stabilnost. Prelaskom na novi sistem usklađivanja penzija u 2009. biće angažovano svega 5 milijardi dinara više, ili ukupno 495 milijardi dinara, dok bi po sada važećem sistemu trebalo obezbediti 490 milijardi dinara.

To jasno pokazuje da vodimo računa o ekonomskoj stabilnosti i upozorenju predsednika Republike da se ta stabilnost ne sme narušiti. Tim pre što će svaki dublji ekonomski poremećaj najpre pogoditi penzionere i druge siromašne kategorije stanovništva. Zato nismo skloni bilo kakvim avanturama.

Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić kaže da su efekti povećanja penzija na 70 odsto zarade 100 milijardi dinara, dok vi baratate sumom od 5 milijardi. Čija računica je tačna?

J. Krkobabić: Uz dužno poštovanje, ne želim da komentarišem ovu izjavu, jer nisam imao prilike da je pročitam, a ono što nisam video po pravilu ne komentarišem. Svakako, gospodin Dinkić ima pravo na svoj stav, a vreme će pokazati koliko su naši stavovi bili rezultat objektivne analize.

Dinkić tvrdi da bi povećanje prosečne penzije na 70 odsto proseka zarada ugrozilo državu i da bi to bilo ravno ekonomskom samoubistvu. Šta mislite o tome?

J. Krkobabić: U 2009. godini ukoliko Vlada usvoji predložene izmene i dopune Zakona o PIO u vezi sa usklađivanjem penzija, masa sredastava u odnosu na već dostignuti nivo u ovoj godni povećaće se za 5 milijardi dinara. To nije rezultat mog mišeljenja već precizne analize, odnosno računice koja to jasno pokazuje.

Kako tumačite najave premijera Cvetkovića i ministarke finansija Dragutinović da u sledećoj godini neće moći da budu ispunjena sva predizborna obećanja, jer bi u tom slučaju budžetski deficit bio pet odsto BDP-a?

J. Krkobabić: Ne želim da komentarišem bilo čije izjave, svako ima pravo na svoje mišljenje i pogled na rešavanje određenih problema, pa i ovih o kojima govorite. Želim samo da kažem da se ne radi ni o kakvim predizbornim obećanjima. Naša koalicija pridržava se svojih programskih opredeljenja i od njih ne može odustati iz jednostavnog razloga, jer ukoliko bi to uradila, negirala bi samu sebe.

S obzirom na to da se jedan deo Vlade oštro protivi povećanju penzija u trenutnoj situaciji, plašite li se da će vaš zahtev biti preglasan? Kako ćete reagovati i da li bi u tom slučaju bio ugrožen i opstanak Vlade?

J. Krkobabić: Vlada nije ni do sada donosila lake odluke, i to nije ni u jednom trenutku ugrozilo njenu stabilnost. Verujem da će i kod donošenje novih zakona vezanih za PIO biti tako. Hipotetički je moguće da neko naruši jedinstvo Vlade i dovede u pitanje njen opstanak, ali ja u takvu mogućnost ne mogu da verujem.

Koliki deo bruto društvenog proizvoda odlazi za isplatu penzija u Srbiji?

J. Krkobabić: Zvanično je to negde oko 12 odsto, ali bi precizije izračunavanje BDP-a pokazalo da je taj procenat značajno manji.

Predloženim izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. planirani deficit uvećan je na 45,78 milijardi dinara. Koliko je tome doprinelo vanredno, jednokratno povećanje penzija?

J. Krkobabić: Vanredno povećanje penzija, koje će biti isplaćeno sa penzijama u novembru, iznosi svega 5,4 milijardi dinara, dok Fond PIO kod banaka ima preko 17 milijardi dinara oročenih sredstava. Taj novac je dovoljan za isplatu povišice bez ikakvog dodatnog opterećenja budžeta. Planirani deficit od 45,78 milijardi dinara je, dakle, raspoređen na druge korisnike budžeta.

Otkud Fondu PIO oročena sredstva kod banaka. Zašto se onda penzije dotiraju iz budžeta?

J. Krkobabić: Početkom ove godine tri fonda su spojena u jedan, a u integraciju je Fond samostalnih delatanosti ušao sa suficitom i taj novac je deponovan kod banaka i oročen pre spajanja.

Kako komentarišete tvrdnje guvernera NBS Radovana Jelašića da će penzioneri, ako im se povećaju penzije, samo nominalno dobiti više, a realno manje, jer će im inflacija obezvrediti penzije?

J. Krkobabić: Dvostruko sam zabrinut, i kao potpredsednik Vlade i kao građanin. Guverner je svakako jedan od najodgovornijih da inflacije ne bude ili da se ona održi u razumnim granicama i ako guverner Jelašić najavljuje inflaciju, to onda nije dobar signal. Penzije neće doprineti inflatornim kretanjima. Penzioneri ne kupuju luksuznu robu, ne putuju u daleke, egzotične zemlje, ne kupuju automobile, čak ni bez carina.

 

 Oni su najredovnije platiše svojih obaveza i najveći deo njihovih penzija, povećanih ili ne, već istog dana vraća se u budžet preko šaltera na kojima plaćaju struju, komunalije i druge obaveze. Penzioneri se ponašaju upravo suprotno od mnogih poreskih obveznika, koji tako rado zaboravljaju svoje zakonske obaveze.

Slažete li se sa tvrdnjama mnogih ekonomista da je dalji rast penzija glavna pretnja inflaciji?

J. Krkobabić: Ne, uradili smo bezbroj analiza, testirali ni sam ne znam koliko modela i sve računice su pokazale da predložena rešenja ne doprinose infalciji. To ne znači da inflacije neće biti, jer je mogu izazvati drugi različiti poremećaji, koji nemaju nikakve veze sa penzijama. Uostalom, penzije su i do sada permanentno opadale, a inflacija je istovremeno pretila da izmakne kontroli.

Ako bude morala da bira između povećanja penzija i finansiranja izgradnje Koridora 10, za šta će se Vlada odlučiti?

J. Krkobabić: Ne pripadam ljudima koji raspravljaju o onome o čemu je već sve rečeno, niti odlučujem o onom što je odlučeno. Vlada je donela pozitivnu odluku i za jedan i za drugi projekat i to je završena stvar. Ono što dalje predstoji je čista tehnika. Vladu čine umni i razumni ljudi i oni su pre donošenja bilo koje odluke svakako u obzir uzeli sve elemente, a tu spada i pitanje potrebnih sredstava za projekte koje je Vlada izabrala i odobrila.

Hoće li budžet za 2009. biti pre svega socijalni ili razvojni, što podrazumeva veća sredstva za NIP?

J. Krkobabić: Budžet se mora izbalansirati, on mora bit i razvojni, i socijalni. Razvoj nam je neophodan ako želimo da popravljamo ekonomiju zemlje, ali mora da sadrži i elemente socijalne pravde. Izgradnja stabilnih socijalnih država i jeste osnovni cilj svih evropskih zemalja.

Činjenica je da je Srbija po udelu javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu među prvima u Evropi. Na kojim drugim mestima bi moglo da se uštedi?

J. Krkobabić: Najniža penzija u Srbiji je 2.500 dinara, a najviši lični dohodak isplaćen prošle godine 1,6 miliona dinara. Moraju se preispitati svi faktori koji utiču na povećavanje javne potrošnje, da bismo je doveli na pravu meru. To ne znači stvaranje egalitarnog sistema, ali se ne može više tolerisati da neko ima 100.000 dinara platu, i uz to je član nekoliko upravnih odbora i tamo prima nadoknade od po 50-100 hiljada dinara. Rast javne potrošnje kritikuju i oni koji mesečno zarađuju preko 5.000 evra.

Iako se svake godine deo deficita Fonda PIO pokriva iz budžeta, javna je tajna da ima dosta preduzeća koja godinama duguju državi za neplaćene poreze i doprinose. Ko su najveći dužnici i da li će ih država naterati da plate svoje dugove?

J. Krkobabić: Dug prema Fondu PIO nastao je zato što doprinose nisu plaćali brojni obveznici samostalnih delatnosti, gotovo 90 odsto individualnih poljoprivrednih proizvođača i mnoga pravna lica, uključujući i velike sisteme. Dugačka je lista dužnika, a dug nastaje i kao posledica privatizacije, jer se obveznici prevode u „socijalne kategorije“ kroz socijalni program, a takva preduzeća od momenta donošenja odluke o privatizaciji prestaju da uplaćuju doprinose za PIO.

 

 Uz to, nemali broj firmi država je oslobodila obaveze od plaćanja tih doprinosa, a sa druge strane je mimo zakona o osnovnim pravima proizvela i veliki broj penzionera po posebnim propisima, za koje takođe nije plaćen doprinos za PIO, pa to predstavlja isključivu obavezu države. Zato je vrlo problematična priča da država iz budžeta obezbeđuje više od 40 odsto novca za redovnu isplatu penzija.

Zašto to država toleriše?

J. Krkobabić: Svaki dan se pojavljuje neko novo preduzeće kojem se otpisuju doprinosi za PIO. Ako se doprinosi otpisuju, država to mora nadoknaditi iz budžeta. I onda neko kaže da budžet učestvuje u alimentaciji penzija sa 40 odsto. Ako sam ja prevrnuo ovu stolicu onda ja moram da je dignem, ne mogu nikog drugog da tužim zbog toga. Nema niko drugi odgovornost za to. Napamet se priča da će penzije uništiti državu. Ukoliko se pogledaju sva materijalna i kulturna dobra zemlje, to su napravili penzioneri. Privatizacija je gotovo završena, oko 85 odsto i penzioneri u njoj ni na koji način nisu učestvovali u tome niti ih je iko pitao. Neko je gradio kuću, a onda je neko drugi ušao u nju, a vlasnika i ne pitamo već ga isterujemo na ulicu.

Imate li utisak da neko štiti preduzeća koja ne plaćaju doprinose?

J. Krkobabić: Štite sami sebe. Kada postoji sistem u kojem su nečija volja i vladavina moći jači od vladavine prava, onda ne treba pitati kako mogu. Mora se stvoriti pravna država. Institucije treba da funkcionišu, da rade strogo po zakonu i da nad njima postoji kontrola.

Koja preduzeća najviše duguju?

J. Krkobabić: Ima na hiljade preduzeća. Ne mogu se sva nabrojati. Samostalne delatnosti duguju 16 milijardi, poljoprivrednici 24 milijarde, a privatna i državna preduzeća 34 milijarde dinara. Ukupno 75 milijardi, a zajedno sa kamatama 128 milijardi dinara.
Nekadašnji sistem, po kome bivši SDK nije dozvoljavao isplatu zarada dok se ne plate porezi i doprinosi, više ne postoji i danas je plaćanja „fakultativno“ i ko hoće plati, a ko neće - ne mora. Pre neki dan Vlada je odlučila da otpiše kamate od 53 milijarde dinara onima koji plate osnovni dug.

Pa da su hteli da ga plate ne bi čekali kazne i kamate. Mnogi dužnici više i ne postoje, a nekima se dug otpisuje zbog privatizacije. Dakle, stvoren je dug, a onda se kaže da penzije opterećuju državu. Kako opterećuju? Država je sama kriva, jer da je naterala sve dužnike da plate doprinose ne bi morala iz budžeta da izdvaja sredstva. Dok sam bio predsednik Upravnog odbora PIO fonda nikome dug nije otpisan. Sada je, međutim, PIO fond kao protočni bojler i suštinski nije fond, već to treba tek da postane.

A kakav se time signal šalje onima koji redovno plaćaju poreze i doprinose?

J. Krkobabić: Šalje im se signal da ne plaćaju ni oni, jer na taj način lakše žive.

Da li je to dobro za državu?

J. Krkobabić: Nije dobro. Kako može biti dobro?

Šta će na ekonomskom planu biti prioritet za Vladu?

J. Krkobabić: Prioritet Vlade su veliki razvojni projekti i posebno izgradnja putnih koridora, kao i vođenje održive socijalne politike prema svim kategorijama stanovništva. Time treba da se obezbedi postepen, ali trajan rast životnog standarda svih građana.

Koliko na ispunjenje nekih predizbornih obećanja može uticati najavljeno sklapanje novog aranžmana sa MMF-om?

J. Krkobabić: Sada MMF ima za našu zemlju savetodavnu ulogu, jer još nemamo nikakav finansijski aranžman, što ne znači da ne bi bilo dobro da i od MMF-a povučemo neke kreditne linije, naročito ako su povoljne za Srbiju.

Priča o penzijama bacila je u zasenak zarade u javnom sektoru, pogotovo u javnim preduzećima, u kojima su plate direktora i po nekoliko hiljada evra, a istovremeno te firme beleže gubitke?

J. Krkobabić: Svesno zamagljivanje stvarnog stanja u ovoj oblasti omogućava da prolaze tvrdnje kako penzije od 7.000 dinara ugrožavaju ekonomsku stabilnost zemlje, dok se nigde ne pominju plate od 5.000 i više evra i druga problematična primanja, a takvih nije malo u Srbiji. Upravo ta povlašćena kategorija građana je glavni protagonista teorije o tome kako će penzije srušiti zemlju.

Kakav je vaš stav o privatizaciji javnih preduzeća?

J. Krkobabić: Dosadašnja privatizacija imala je velike slabosti, a što se tiče velikih sistema, država mora da zadrži kontrolni paket akcija. I u nekim drugim evropskim zemljama pojedini veliki sistemi su pod apsolutnom državnom kontrolom.

Da li je rešenje u dobrovoljnim penzijskim fondovima?

J. Krkobabić: Za sve što radite dobrovoljno sami snosite rizik. Nemam ništa protiv postojanja dobrovoljnih penzijskih fondova, ali je njihov osnovni cilj da osnivačima ostvare profit, a ne socijalna zaštita ljudi koji uplaćuju osiguranje. Privatno penzijsko osiguranje nije napravljeno za Rokfelera. Šta će njemu? Šta će to bilo kom našem bogatašu? Šta mislite da li je Filip Cepter napravio dobrovoljno penzijsko-invalidsko osiguranje zbog osiguranika ili da bi sebi pribavio profit?!

Uz to, dobrovoljno penzijsko osiguranje ne uplaćuju ljudi sa platama od 300-400 evra, koliko je prosečna zarada u Srbiji, jer ta suma nije dovoljna ni za egzistencijalne potrebe. Dobrovoljno se osiguravaju samo boljestojeći pojedinci, koji mogu da preuzmu taj rizik. Uostalom, pre tri godine u Velikoj Britaniji je nekoliko dobrovoljnih penzijskih fondova otišlo u stečaj. Sada su, zbog finansijske krize, svi fondovi na klimavim nogama.