Ako je suditi po osnovnim makroekonomskim indikatorima za ovu godinu, Srbija je dosad imala razloga za optimizam: 2008. godina mogla bi da se završi sa privednim rastom od 7-7,5 odsto uprkos procenama da je došlo do usporavanja privredne aktivnosti u trećem kvartalu.  Državni zvaničnici, iako su prošle godine za malo pogrešili u proceni, očekuju opet jednocifrenu inflaciju. Međutim, zbog uticaja svestke finansijske krize koja se prelila i u Srbiju, makroekonomska slika Srbije za narednu godinu je nešto nepovoljnija, što znači da će ranije zadati prioriteti ekonomske politike morati da se revidiraju.

U uslovima smanjene likvidnosti na evropskom finansijskom tržištu – glavnom izvoru kredita za srpsku privredu, i u vreme kad je sve manje investitora koji dolaze u Srbiju, može se očekivati da stopa privrednog rasta u 2009. bude četiri odsto, rekao je premijer Mirko Cvetković na Drugom poslovnom okruglom stolu s predstavnicima Vlade Srbije koji je organizovala Ekonomist Media Group.

On je, kao i većina ministara, najavio da će Vlada Srbije morati da vodi restriktivniju fiskalnu politiku, i da će prioriteti u javnoj potrošnji biti kapitalni projekti kao što je Koridor 10. Prema planu kreatora budžeta, budžetski deficit u 2009. trebalo bi da bude manje od dva odsto, a javna potrošnja ne bi trebalo da pređe 44 odsto BDP-a. Premijer je najavio da će u budžetu za 2009. biti predviđena sredstva za hitne intervencije za bankarski sistem, koja će biti upotrebljena ako to situacija bude zahtevala.

 

 Turbulencije na međunarodnom finansijskom tržištu odraziće se i na vrednost domaće valute koja je devalvirala 5,8 odsto od početka godine, ali i na ulogu domaće valute u bankarskom sektoru. To znači da će jeftinijih dinarskih kredita biti samo ako inflacija i inflatorna očekivanja budu snižena, što utiče na smanjenje referentne kamatne stope (RKS). Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da srpska centralna banka, za razliku od evropskih središnjih banaka koje su snižavanjem RKS želele da ožive privrednu aktivnost, to neće raditi jer bi moglo da se dogodi da u isto vreme inflacija nastavi da raste, a privredna aktivnost da opada.

 

Guverner Jelašić je najavio da će NBS i dalje morati da vodi restriktivnu politiku jer inflacija još nije pobeđena. On smatra da je ključ u borbi protiv inflacije i deficita tekućeg platnog bilansa u rukama fiskalnih vlasti jer su monetarne mere već dovoljno zategnute, a i teško da će biti ozbiljnijih reformi javnih preduzeća.

Jelašić, međutim, upozorava da prvi nacrti budžeta za narednu godinu izgledaju pesimistično. Dobar deo priliva u budžet je pod znakom pitanja jer su privatizacioni prihodi potrošeni, a pitanje je da li će biti novih privatizacija. U isto vreme, biće manja naplata PDV-a. Na rashodnoj strani, što je opasno, moglo bi da se desi da povećana javna potrošnja istisne preko potrebne investicije privatnom sektoru, smatra guverner Jelašić.

Deficit

Srbiji je svakog meseca potrebno 600 do 800 miliona evra da pokrije deficit tekućeg plaćanja i to se radi direktnim stranim investicijama i kreditima, izjavio je državni sektretar u srpskom Ministarstvu finansija Janko Guzijan. U slučaju da bude problema sa pokrivanjem deficita tekućeg plaćanja Srbija bi, rekao je Guzijan, mogla da traži pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ali je istakao da je to scenario koji je malo verovatan. Predstojeći razgovori sa misijom MMF-a, kako je najavljeno, neće biti o finasijskom aranžmanu, već o budžetu Srbije za 2009. i sklapanju novog, nefinansijskog aranžmana.

Guzijan je rekao da je u toku priprema Zakona o porezu na dohodak koji predviđa povećanje neoporezovanog dela dohotka sa dosadašnjih 5.000 dinara na 8.000 dinara. Ministarstvo finansija, prema njegovim rečima, nije za ekstremno smanjenje javne potrošnje jer bi to dodatno usporilo privrednu aktivnost. “Naš je stav i da ne bi trebalo da povećavamo poreze”, rekao je Guzijan.

Planovi

Vlada će u naredom period biti fokusirana na infrastrukturne projekte, ali i završetak privatizacije. Planirano je da se uloži 1,6 milijardi evra u naredne dve i po godine u gradnju puteva na Koridoru 10.

„Koridor 4, koji prolazi kroz Rumuniju, biće završen za tri godine i on odvlači veliki deo teretnog saobraćaja. Iz tog razloga je važno da se radovi na Koridoru 10 završe pre toga”, objasnio je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, navodeći da su u narednom periodu glavni zadaci završetak obilaznice oko Beograda, deonica Horgoš - Novi Sad i putevi na jugu Srbije. Mrkonjić je rekao da je potrebno 1,1 milijardi evra u naredne četiri godine da bi čvorovi u Beogradu, Nišu i Novom Sadu bili modernizovani i završeni.

Ovih dana će biti raspisani tender za Rudarsko-topioničarski basen Bor i tender za izbor privatizacionog savetnika za Galeniku. Kako je rekao ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, do kraja godine će biti objavljeno 10 tendera za prodaju društvenih preduzeća, a planirano je i raspisivanje 209 aukcija.

„Za neka društvena preduzeća pokušaćeno da nađemo strateškog partnera, a ona koja nisu našla kupca će morati da odu u stečaj”, rekao je Dinkić.

Do kraja godine trebalo bi da budu raspisani tenderi za strateške partnere za završetak gradnje termoelektrana Kolubara B i Nikola Tesla B3. U Kolubaru B treba investirati 750 miliona evra, a u Nikolu Teslu B3 900 miliona evra. Razmatra se i mogućnost za raspisivanje tendera za restrukturiranje i proširenje pogona u termoerlektrani i toplani Novi Sad, snage 400 megavati, u vrednosti 160 miliona evra, rekao je ministar za energetiku Petar Škundrić.

Škundrić je najavio da će do kraja godine biti formirano zajedničko preduzeće s Republikom Srpskom koje će raditi na gradnji hidroelektrane na Drini, Buk Bijela. Ministar je rekao i da država treba da ostane većinski ili makar dominantan vlasnik u elektroenergetskom sistemu. “Elektroprivreda Srbije je vrednija od svega što smo do sada privatizovali, a uz ostale investicije i tržišnu cenu električne energije, njegova kapitalna vrednost mogla bi biti dvostruko veća”, kaže on.

U cilju stvaranja povoljnijeg ambijenta za ulaganja, zaključno sa 31. decembrom biće raspisani tenderi za bežične telekomunikacione i internet- tehnologije -WiMax i CDMAT. Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije je kazala da je nedavno raspisan tender za uvođenje elektronske vlade i najavila da će se u narednih mesec dana održati javna rasprava o dinamici strategije razvoja telekomunikacija.

Privreda

Ministri u srpskoj vladi svesni su činjenice da zbog krize likvidnosti neće biti lako privući strane investicije. Ali, kao sreću u nesreći ističu da bi Srbija, u trenutku kad mnogi svetski privredni giganti razmišljaju o smanjenju troškova i izmeštanju fabrika, mogla da bude destinacija za nova ulaganja. “Došao je FIAT, a razgovaramo i sa švedskom Ikeom“, kaže Dinkić ističući da su već preduzete stimulativne mere za privlačenje grinfild ulaganja.

Međutim, predstavnici Vlade nisu pominjali da li domaće kompanije, a naročito izvozno orijentisane kompanije, mogu da očekuju pomoć u otežanim uslovima kreditiranja i sve manje ino-tražnje.

Vladimir Čupić, predsednik izvršnog Hypo Alpe – Adria banke pozdravio je dosadašnje mere Vlade Srbije na vraćanju poverenja u bankarski sistem, ali je postavio pitanje da li bi trebalo povećati nivo likvidnosti celog realnog i finansijskog sektora. Naime, banke već primećuju problem u likvidnosti nekih kompanija, a mogućnosti zaduživanja će biti još suženije jer prekograničnih kredita neće biti, dok će kreditne linije banaka-centrala biti znatno skromnije. Ograničeni i skupi krediti usporiće privrednu aktivnost, što bi moglo da izazove recesiju, smatra Čupić. Zato nije jasno kako će se voditi restriktivna monetarna poltika, a da se u isto vreme vodi računa da se ne uguši privredna politika – ostalo je pitanje na koje nije stigao odgovor ministara.