Kompanija M Prointex uskoro počinje izvoz auto-podova za ladu samaru. Direktor kompanije Dušan Korunoski kaže da će za taj siguran posao, s kompanijom s kojom ne sarađuju prvi put, nekako uspeti da dobije kredit od 150.000 evra.

„Ali istovremeno smo u ozbiljnim pregovorima za dva posla s velikim, sigurnim domaćim kompanijama, za koje nam treba 20 puta više novca, pa pokušavamo da obezbedimo kredite, dajući imovinu kompanije od osam miliona evra u zalog. Banke imaju najrazličitije izgovore zbog čega toliko dugo čekamo kredit. Tek kad se uđe u neformalne razgovore s bankarima, dobija se konkretan odgovor - nemamo para“, kaže Korunoski za Ekonom:east.

Zbog te činjenice on veruje da banke nemaju dovoljno para da manipulišu kursom. Priču da namerno obaraju dinar svakog prvog u mesecu jer im tad većina rata stiže na naplatu smatra urbanom legendom.

Čaršija ipak priča drugačije

„Kad sam uzimala kredit nisam znala ništa o tome. Jedino što me je interesovalo kad sam izabrala stan i banku jeste da mi se rata uklopi u polovinu plate“, kaže Jana Savković, po sopstvenom priznanju kreditno prezadužena. Tek kad se udomila i posle dva meseca prestala da likuje što PVC-stolarija u novom, njenom stanu dihtuje mnogo bolje nego stara drvena u iznajmljenom u kom je dotad živela, počela je da obraća pažnju na ratu za koju je potpisala da će je vraćati narednih 30 godina.

„Taman bih sabrala da će mi od plate ostati 22.000, ja na računu vidim 220 dinara manje. Zaboravim da uračunam da će kurs, ko za maler, skočiti baš prvog u mesecu, dan pre no što moja rata dođe na red. Ali ja ne verujem da je to maler“, kaže sagovornica Ekonom:east-a.

Svesna je naravno da s tom razlikom ne bi mogla ni kosu da opere kod frizera, možda tek da je našamponira, ali je podjednako nervira.

Neosnovane optužbe

Činjenicu da dinar oštrije nego inače pada na početku meseca primetili su svi koji imaju kredit indeksiran u evrima, bilo da im je zbog toga razlika u rati 200 ili 20.000 dinara. Primetili su i ekonomisti, od kojih neki tvrde da se ništa od toga ne dešava slučajno. „Iako nemam dokaza za to, rekao bih da banke manipulišu kursom. Oko prvog u mesecu, kada dospevaju rate, one oslabe dinar i tako ostvare fin prihod. Iako to nije jedina stvar koja utiče na kurs evra, banke su te koje ga još poguraju“, izjavio je ekonomista Zoran Popov za dnevni list Pres.

Cela ta priča samo je još jedna mistifikacija uloge banaka u Srbiji, kaže Aleksandar Koprivica, menadžer za trgovinu valutama u Credit Agricole banci. I potpuno je, prema njegovim rečima, neosnovano reći da je tako nešto nedokazivo.

„Narodna banka Srbije rigorozno kontroliše banke, svaku i najmanju promenu proverava, zove, pita. NBS svakodnevno dobija podatke o međubankarskom trgovanju, zna tačno koliko je koja banka u kom trenutku prodala ili kupila evra. Ako bi primetili da se periodično ponavlja neka veća, neosnovana trgovina, to bi moglo da se dokaže i svakako bi bilo kažnjeno“, kaže on, dodajući da posebno u vreme tako velike krize za to ne bi smelo da se gleda kroz prste. Siguran je da NBS ne žmuri pred ovakvim dešavanjima jer bi osoba koja bi na sebe preuzela takvu odgovornost bila krivično gonjena.

I profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić, bivši član Saveta NBS-a, kaže da bi centralna banka mogla da proprati i sankcioniše banke koje bi se time bavile, ali i on takve optužbe smatra neutemeljenim.

Pad dinara ne odgovara ni bankama

Drugi razlog koji Koprivica navodi u odbranu banaka je što nijedna banka u Srbiji nije dovoljno jaka da sama pomeri tržište. „Potrebno bi bilo da se najveće banke udruže u kartel, a toga nema i na to nikad niko nije ni posumnjao. Radi se o bankama čije su matice u različitim državama, oni su međusobni konkurenti i nema priče o bilo kakvoj saradnji zbog eventualne neznatne dobiti za koju se optužuju“, kaže Koprivica.

Bojan Lečić, direktor Sektora trezora u Banca Intesa, tu pojavu pre objašnjava činjenicom da je zbog konstantne depresijacije kurs dinara uglavnom svakog dana viši nego prethodnog, pa tako biva i na prelazu iz meseca u mesec. Lečić dodaje da rast kursa ne pogoduje ni bankama jer ako na jednoj strani imaju veća dinarska potraživanja od dužnika čiji su krediti indeksirani u stranoj valuti, na drugoj strani rušenjem dinara imaju veće obaveze prema svojim deponentima koji štede u stranoj valuti, čime se efekti promene kursa neutrališu.

Pri tom, u toj banci, koja ima najveći udeo na tržištu, u prvih pet dana u mesecu dospeva na naplatu tek petina kredita. Najveći broj kredita u ovoj banci dospeva na naplatu sredinom meseca, tako da naposletku ne postoji ni motiv za pomeranje kursa.

Uz to, bankama nikako ne odgovara rušenje dinara jer se time umanjuje mogućnost da će njihovi klijenti biti likvidni, odnosno da će moći da im vraćaju prispele rate. „Banke su obezbeđene hipotekama, ali vrednost tih zaloga pada ako pada dinar. Pri tom bi se usled povećanja nelikvidnosti stanovništva i privrede pojavio veliki broj hipotekarnih zaloga na tržištu, cena bi im dodatno pala, pa bi banke bile u još težoj poziciji“, kaže Korunoski, direktor M Prointexa. U prilog tome da se bankama nikako ne isplati depresijacija dinara govori i tvrdnja Toplice Spasojevića da će ako evro do kraja godine bude 110 dinara 75 odsto kompanija biti u minusu.

Pravi krivci

Najveći krivac za eventualne naglije promene kursa baš na prelasku iz meseca u mesec jesu kompanije, saglasni su bankari i privrednici. Dobar deo domaće privrede koji se bavi proizvodnjom gotovih proizvoda krajem meseca prema ugovorima s dobavljačima plaća sirovine koje uvozi. Da bi te sirovine platili, preduzeća koja posluju u dinarima kupuju evre. Neki od njih te obaveze plaćaju i prvog u mesecu, ali prethodno, u polednjih nekoliko dana tekućeg meseca obično kupuju devize da bi izmirili te obaveze, a transakciju obavljaju u prvim danima narednog meseca. Automatski se prilikom te kupovine pojavljuje veća količina dinara i kurs neminovno pada, tj. dinar slabi u odnosu na evro.

Koprivica kaže da se iz tog razloga može očekivati da najveće razlike budu u julu i avgustu, odnosno u poslednjim mesecima u godini, jer se tad izmiruju šestomesečne i godišnje obaveze, odnosno kupuje se najviše deviza.

Od početka godine zaključno sa septembrom firme su se razdužile za oko 1,5 milijardi evra, kaže Đorđe Đukić za Ekonom:east, što je dodatno uticalo na veliku tražnju deviza, pa tako i na opšti rast kursa u ovoj godini.