emg home
RSS

Aleksandar Lebl

Kraj bretonvudske ere

02. oktobar 2008. | 08:08

Izvor: Ekonomist

Autor: Aleksandar Lebl

Ubrzo po osnivanju Ujedinjenih nacija, na konferenciji u američkom mestu Breton Vudsu (Bretton Woods, New Hampshire) 1944. obrazovane su međunarodne finansijske institucije: Međunarodni monetarni fond i Međunarodna banka za obnovu i razvoj, poznatija kao Svetska banka.

Bilo je ideja da se tom prilikom osnuje i međunarodna institucija za trgovinu, ali je Svetska trgovinska organizacija osnovana mnogo kasnije, mada se u međuvremenu problemima svetske trgovine dugo godina bavio Opšti sporazum o trgovini i carinama (GATT).

 

Iza osnivanja ovih finansijskih organizacija stajala su dve glavne zamisli. Prva je bila da se spreči ponavljanje ogromnih međunarodnih finansijskih problema koji su nastali u svetu posle Velike depresije 1929. godine. Druga je bila da se izvrše pripreme za posleratni period obnove razorenih privreda, obezbedi međunarodna saradnja na monetarnom području radi valutne stabilizacije i razvoj međunarodne trgovine.

Desetogodišnje razdoblje do početka II svetskog rata bilo je, između ostalog, obeleženo nestabilnošću valutnih kurseva, njihovim haotičnim kretanjima, valutnim dampingom kao sredstvom trgovinske konkurencije, teškoćama plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama, uz stalno pooštravanje ograničenja i sl. Zaključeno je kako je za period posle rata, čiji je kraj bio na vidiku, potrebno stvoriti mehanizme koji će sprečavati takve pojave, kao i međunarodne rezerve za intervencije u slučajevima platnobilansnih teškoća, koje bi zemlje koje zapadnu u njih bez pristupa tim sredstvima rešavale trgovinskim i drugim restrikcijama. Takođe je bilo jasno da će za obnovu ratom opustošenih zemalja biti potrebna ogromna sredstva.

Ovde se neće podrobnije prelistavati ekonomska istorija posleratnog perioda. Treba priznati da su institucije i mehanizmi stvoreni u Breton Vudsu pozitivno delovali većim delom tog perioda. Obnovljene su privrede savezničkih zemalja u Evropi, kao i privrede Nemačke i Japana. Iz političkih razloga, hladnoratovske podele na dva suprotstavljena tabora, u to nisu bile uključene zemlje suparničkog tabora. Privrede «slobodnog sveta» razvijale su se uglavnom bez velikih kriza, iako su prolazile kroz periode manjih depresija, iz kojih su izlazile relativno brzo i lako, primenom mera razrađenih za te prilike.

U svetsku privredu, odnosno u svet tržišne privrede, uključile su se, pre svega kao rezultat dekolonizacije sprovedene u tom periodu, mnoge nove zemlje, koje su uglavnom (uz značajne izuzetke, poput Indije i nekih zemalja jugoistočne Azije), zaostajale u razvoju, a da im razvijene zemlje nisu pružale adekvatnu pomoć da to prevaziđu. Pre gotovo dve decenije došlo je do sloma socijalističkog sistema u Sovjetskom Savezu i istočnoj i srednjoj Evropi. Počela je tranzicija iz socijalizma u kapitalizam.Veoma važan bio je prelazak najmnogoljudnije zemlje na svetu, Kine, sa centralne planske privrede na tržišnu privredu i njeno uključivanje u svetsku privredu, mada vlast Komunističke partije nije promenjena. Kapitalizam kao efikasniji privredni sistem, što ne znači samim tim bolji i u svim ostalim segmentima, odneo je pobedu nad socijalizmom kakav je bio u praksi.

U poslednjoj četvrtini tog posleratnog perioda nastupile su velike promene u tempu i prirodi razvoja i time odnosu ekonomske moći pojedinih zemalja. Stožer bretonvudskog sistema bile su Sjedinjene Američke Države i dolar kao rezervna valuta. Međutim, SAD su, može se reći, počele zloupotrebljavati takav svoj položaj, ne samo, ali naročito za dva mandata predsednika iz Republikanske stranke. Zapostavile su zdrav privredni razvoj. Država, pa i narod, živeli su na nozi višoj no što je opravdavao taj razvoj, trošena su ogromna sredstva na ratove i sl.

Uvoz je stalno bio veći od izvoza, rastao je deficit trgovinskog i platnog bilansa, koji je pokrivan ulaganjima iz zemalja koje su imale suficit u trgovini sa SAD, u kupovinu američkih hartija od vrednosti ili kompanija i banaka. Nacionalni dug narastao je na blizu deset hiljada milijardi dolara, ili oko 30.000 dolara po stanovniku, a toliki je BDP per capita.

Da bi se povećala konkurentnost američke privrede, dolar je stalno depresiran u odnosu na evro, japanski jen ili kineski juan, uz pritisak da neke zemlje, pre svega Kina, apresiraju svoje valute u odnosu na dolar. Drugim rečima, pribeglo se valutnom dampingu.

Strana ulaganja, sve nevoljnija i manja, postala su nedovoljna za pokriće američkih deficita. Uz to se pokazalo da je vrednost ulaganja, naročito u američke obveznice i akcije, prenaduvana, da je realno daleko manja. I balon je pukao. Kotacije akcija i drugih hartija prvo na američkim, a onda i na drugim svetskim berzama vrtoglavo padaju, što povlači za sobom masovna bankrotstva banaka, osiguravajućih društava, kompanija i dr. (u Britaniji su ostale samo još četiri velike banke; pitanje je šta će biti s tržištem i konkurencijom). Građani nisu u mogućnosti da otplaćuju hipotekarne i druge zajmove.

 

U martu ove godine J. P. Morgan je gubitke u SAD procenio na 3.000 milijardi dolara, a oni su otad znatno povećani. Američka administracija i centralna banka pokušavaju da zaustave tu lavinu, angažujući stotine milijardi dolara, ali zasad bez uspeha. Sve se češće govori o slomu Volstrita, poput onog u 1929.godini. Panika se širi na ceo svet. Pošto su nacionalne privrede većinom čvrsto povezane, preti slom svetske privrede. Iluzija je da bi to moglo zaobići baš nas.

Hoće li bretonvudski sistem preživeti ova iskušenja, uz manja ili veća prilagođavanja, ili će se stvarati neki nov sistem – pokazaće ne tako daleka budućnost. Godišnje skupštine bretonvudskih institucija su na pragu. Teško je pretpostaviti da će se na njima naći rešenja za goleme probleme s kojima je svet suočen, ili bar čuti neke dobre ideje kako i šta činiti.

Objavi:

Del.icio.us
Digg
My Web
Facebook
Newsvine

Teme: Ekonomska politika

Ličnosti: Aleksandar Lebl

Institucije: Svetska banka, Međunarodni monetarni fond


Unesite tekst komentara:

<<

24. oktobar - 30. oktobar 2011.

>>
PON
24UTO
25SRE
26ČET
27PET
28SUB
29NED
30