Posledice globalne finansijske krize u većoj ili manjoj meri osetiće i mnoge finansijske institucije iz Evrope. Među njima i KBC grupa, druga po veličini banka i osiguravajuća kuća u Belgiji, koja je od juna prošle godine, kada je kupila A (bivšu Alco) banku, prisutna i u Srbiji. Na sreću, KBC, koja spada u grupu 20 najvećih evropskih i prvih pet banaka u centralnoj i istočnoj Evropi, posluje u 35 zemalja, ima više od 57.000 zaposlenih i opslužuje preko 11 miliona klijenata, nije značajniji deo svog kapitala plasirala u, ispostavilo se, veoma rizične operacije na tržištu hipotekarnih kredita u SAD, kaže u razgovoru za Bankar predsednik Izvršnog odbora KBC grupe Andre Bergen.

On, takođe, naglašava da se globalna finansijska kriza ni u kom slučaju neće odraziti na poslovanje i planove KBC grupe u Srbiji, što uključuje i novu dokapitalizaciju ovdašnje KBC banke tokom naredne godine u iznosu od oko 60 miliona evra. Inače, KBC banka je ove godine već izvršila dokapitalizaciju i svoj kapital sa 17 miliona povećala na 67 miliona evra.

Od ulaska KBC grupe u A banku, plasmani su povećani sa osam na 14 miliona evra, depoziti sa 13 na 21 milion evra, a sredinom ove godine bilansna suma premašila je 10 milijardi dinara. Cilj KBC banke u Srbiji je da po visini bilansne sume do kraja godine dospe na 20. mesto u srpskom bankarskom sektoru.

Velika je kriza na finansijskom tržištu kojoj se izgleda još uvek ne nazire kraj. Koliko se ona odrazila na poslovanje KBC grupe i na njene operacije u Srbiji?

Andre Bergen: Veoma smo zadovoljni što smo gotovo izolovani iz ove krize i sva sreća da je kompletno centralnoistočno tržište malo pogođeno čitavom finansijskom krizom. Ni Srbija ni Evropa, bar centralna i istočna, nisu u ovom trenutku mnogo patile, a KBC u Srbiji uopšte ne oseća posledice te krize.

Da li ste, na nivou Grupe, imali plasmane u te papire za koje se ispostavilo da nisu baš bili toliko sigurni kao što se mislilo?

Bergen: Na nivou Grupe smo davali tačne podatke o našim plasmanima i nismo krili da je takvo ulaganje postojalo. Što se tiče našeg ukupnog portfolija on je bio delimično pogođen zbog plasmana u takve strukturirane hartije, pa su i naši rezultati na tom planu bili na kraju krajeva negativni. Međutim, kada se tih 16 milijardi evra kreditnog portfolija uporedi sa 360 milijardi evra ukupnih plasmana, koliko inače Grupa ima, to su onda u suštini neki gubici koji se mogu izdržati.

Mnogi su pokušali da se na neki način izvuku. Na koji način ste vi uspeli i da li ste uspeli da se snađete i koliki će biti negativan efekat po kapital Grupe?

Bergen: Sve to zavisi od dužina krize i koliko će ona trajati. Nadam se da će kriza trajati još neko kraće vreme. Ne možemo tačno govoriti o gubicima koji će biti ostavreni na kraju krize. Što se tiče poslednjih 12 meseci, otpisali smo milijardu evra, deo toga na teret osnovnog kapitala, a deo kroz razliku između profita i troškova.

Kako lično gledate na intervenciju američke administracije na tržištu? Znači li sve ovo što se događa na neki način priznanje da nije postojao dovoljan oprez i da bi ovo mogao da bude uvod u kraj koncepta liberalnog kapitalizma u Americi?

Bergen: U oba slučaja rekao bih da. U posledenjih sedam, osam godina procena rizika na finansijskom tržištu je bila dosta opuštena i bilo je dosta rupa i propusta. Pravili su se finansijski proračuni bez temeljne i dobre procene rizika, krediti su se davali previše lako klijentima koji nisu imali kapacitet da te kredite otplate do kraja.

 

 Što se tiče intervencija Američkih federalnih rezervi (FED-a), one su bile neophodne da bi se povratilo poverenje u finansijski i bankarski sistem, i smatram da će ljudi uskoro početi da shvataju zašto je to tako, zašto je moralo da dođe do te intervencije. Vrlo je važna intervencija FED-a u slučaju AIG-a, jer je na taj način Centralna banka omogućila globalnu likvidnost na bankarskom tržištu Amerike.

Da li to može da se protumači i kao priznanje Narodnoj banci Srbije koju su dosta dugo kritikovali upravo zbog insistiranja na što većoj sigurnosti kod davanja kredita i uvođenja raznih mera koje su sprečavale ubrzanje kreditnih aktivnosti?

Bergen: Retko komentarišem, gotovo nikada, rad centralnih banaka i njihove aktivnosti. Smatram da je centralna banka Srbije vrlo profesionalna i vrlo dobra institucija koja dobro zna šta radi. Ljudi koji njom rukovode sigurno imaju više faktora i informacija od mene da bi mogli da odluče kako da regulišu finansijsko tržište u Srbiji. Smatram da oni to rade vrlo dobro i sigurno da za svaki njihov potez postoji dobar razlog, a mi kao banke smo tu da se s tim izborimo i tome prilagodimo.

KBC grupa je u konzorcijumu sa kompanijom Morgan Stanley, jedan od dva kandidata za finansijskog savetnika u privatizaciji Telekoma? Šta očekujete?

Bergen: Tipično je za nas da ulazimo u ovakve poslove i imamo odličnu saradnju sa kompanijama kao što su Morgan Stanley i Goldman Sachs. Smatram da možemo da pružimo dobre finansijske usluge i moguće je naše učešće u ovakvom poslu.

Bez obzira na probleme sa kojima se suočava Morgan Stanley?

Bergen: Ne verujem da bi to moglo da utiče na ovakvu vrstu posla.

I pre ove krize, a posebno kada je ona nastupila mnoge banke su najavile seobu na Istok. Da li je to plan KBC grupe?

Bergen: Ne, mi to ne nameravamo. Na belgijskom tržištu smo izuzetno jaki i tamo nameravamo da ostanemo.

Nismo ni mislili na bekstvo iz Belgije, već da li će KBC pojačati aktivnosti na Istoku i dodatno razvijati svoje operacije na tom tržištu?

Bergen: KBC banka se razvija u svim centralnoistočnim evropskim zemljama i to veoma brzo. U proseku se otvaraju po dve ekspoziture nedeljno. Banka se razvija u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i drugim zemljama. Rast profita KBC banaka koje posluju na ovom tržištu je daleko veći nego rast profita banke u Belgiji.

Kao jedno od strateških opredeljenja su nove akvizicije i to stoji i u nekim vašim dokumentima. Postoje spekulacije da je KBC banka zainteresovana za akviziciju OTP banke budući da je ova banka najavila prodaju svoje divizije u Srbiji. Da li je to tačno i da li se to uklapa u vaša strateška opredeljenja?

Bergen: Videćemo. Ako budu postojali odgovarajući uslovi na tržištu, ako budu postojali uslovi i u samoj KBC grupi, naravno da će doći do akvizicija. Međutim, KBC grupa u Srbiji se pre svega koncentriše na organski rast, na proširenje svojih ekspozitura, povećanje broja zaposlenih.

Da li to znači da nije razmatrana kupovina OTP banke?

Bergen: Na nivou Grupe nismo diskutovali o kupovini OTP banke, ali smo svakako svesni postojanja te opcije, pa ćemo videti kakav će dalji razvoj situacije biti.

Da li opredeljenje za organski rast banke isključuje mogućnost kupovine i neke od preostalih banaka koje su u većinskom vlasništvu države i koje će uskoro biti ponuđene na prodaju u Srbiji?

Bergen: Svakako ćemo razmotriti te opcije i videti da li se one strateški uklapaju u naš rad, ali ne bih dalje komentarisao takve mogućnosti.

Pre godinu dana kada je KBC preuzeo A banku, ona je imala tržišni udeo od oko 0,5 odsto. Plan je bio da se učešće poveća na 10 odsto. Na koji način Grupa planira da poveća tržišni udeo i hoće li vam jaka konkurencija dozvoliti ostvarenje ciljeva?

Bergen: Svakako ne dolazi u obzir da osvojimo deset odsto udela na tržištu Srbije u narednih nekoliko godina, niti smo sebi postavili takav cilj. To radimo na tržištima gde smo izuzetno prisutni i jaki kao što su Mađarska ili Češka. Nikada, na primer, u Rusiji ne bismo sebi postavili cilj da ostvarimo udeo na tržištu od deset odsto, a ni u Srbiji u ovom trenutku.

 

Za Srbiju nemamo tačno postavljen cilj koliki udeo želimo da postignemo, nego želimo da polako i konzistentno širimo banku i da ona raste. Konkurencija jeste oštra, ali ona omogućava da se pojavi i nešto drugačije. Zato banka mora da insistira na velikoj profesionalnosti, na velikom kvalitetu usluga i da u tom smisli odgovori tržištu.

Budući da je Banka prisutna u mnogim zemljama u okruženju, možete li povući paralelu i reći gde se Srbija nalazi po uslovima poslovanja, odnosno koliko je na srpskom tržištu povoljnije poslovati ili ne?

Bergen: Operacije KBC grupe su u svakoj zemlji različite. Teško je uporediti brojke, jer one mogu biti iste, a da su pri tom operacije različite veličine. Na primer, u Češkoj KBC grupa ima udeo 22 odsto na bankarskom tržištu i osam hiljada zaposlenih, a u Srbiji samo 500 zaposlenih, tako da se to ne može porediti. Nezahvalno je komentarisati KBC predstavništvo u Srbiji, zato što se još uvek deo zarade i profita ulaže u samu banku.

U momentu kad ste ulazili u Srbiju jedini mogući način bila je kupovina neke od postojećih banaka. U međuvremenu je Narodna banka Srbije promenila svoj stav i počela da izdaje grinfild licence. Da ste znali da će se to desiti da li biste možda sačekali ili biste ipak kupili A banku?

Bergen: Ne bismo čekali. Mislim da bismo i u tom slučaju sigurno kupili A banku.

Koliko se jedna takva banka, mala i za srpske okvire, uklapa u strukturu KBC grupe, koja opslužuje više od 11 miliona klijenata i ima više od 50.000 zaposlenih?

Bergen: Grupa je uvek entitet koji se sastoji iz različitih delova i njena veličina se ogleda u aktivnostima koje obavlja i mestima u kojima posluje. Ne smatram A banku malom bankom, već bankom koja se razvija, i to svakoga dana, i u smislu zapošljavanja, profita, proširenje operacija, u smislu novih proizvoda, građana, marketinga i uopšte povećanje svog prisustva i na bankarskom tržištu i medijski. Izabrali smo A banku u Srbiji jer je srpsko tržište strateški logično tržište za KBC grupu. Pre svega jer je u centralnoistočnoj Evropi, a drugo tip banke kao što je A banka potpuno odgovara KBC grupi.

Kad smo govorili o prisustvu KBC grupe u regionu, slučajno ili ne preskočili smo Sloveniju. Zbog čega KBC planira da proda svoj udeo od preko 30 odsto u Novoj Ljubljanskoj banci, najvećoj u Sloveniji?

Bergen: Nije politika uopšte KBC grupe da bude manjinski vlasnik, da ima manjinski udeo u banci koju preuzima. Kada smo 2002. godine ušli na slovenačko tržište nameravali smo da jednog dana postanemo većinski vlasnik u Novoj Ljubljanskoj banci. Međutim, 2006. Vlada Slovenije je jasno stavila do znanja KBC grupi da Nova Ljubljanska banka neće moći da bude u našem većinskom vlasništvu. KBC grupa ne prihvata takvu situaciju.

 

Iako smo dugo bili jako zadovoljni poslovanjem na slovenačkom tržištu odlučili smo da odustanemo od toga zbog politike Grupe, koja ne praktikuje da bude manjinski vlasnik. Pretpostavljam da ste već videli navode u slovenačkoj štampi da postoje potencijalni kupci tog udela od 30 odsto, ali pregovori još uvek traju.

Kad ste ulazili 2002. na slovenačko tržište, da li ste imali bar džentlmenski dogovor da će vam biti pružena šansa da postanete većinski vlasnik i da li se osećate izigrano?

Bergen: Nije postojao nikakav formalni dogovor da će sigurno biti omogućeno KBC grupi da uzme većinski udeo u Novoj Ljubljanskoj banci, ali je to bila opcija koja nije bila isključena u tom trenutku. Međutim, situacija se promenila, politička i druga. Apsolutno razumem nacionalnu osetljivost u smislu prodavanja najveće slovenačke banke nekome ko je stranac. Ne osećamo se uvređeno niti izdani i mislim da je to potpuno normalan stav.

Za svoj udeo u Novoj Ljubljanskoj banci platili ste 435 miliona evra. Da li je to promašena investicija i da li ćete uspeti da povratite novac, bar onoliko koliko ste uložili?

Bergen: Nećemo sigurno ništa izgubiti i naš udeo ćemo sigurno prodati po višoj ceni od te.

KBC grupa je specifična po banko-osiguranju. Taj koncept je planiran i u Srbiji. Dokle se stiglo sa tim konceptom?

Bergen: Kao što rekoh, KBC će pre svega da se skoncentriše na razvoj svojih bankarskih aktivnosti u Srbiji, pa tek zatim za par godina na osiguranje, jer prosto mora da postoji jedna normalna baza operacija u jednoj zemlji da bi se razvila dodatna usluga, pored bankarskih usluga. Još uvek je prerano komentarisati uvođenje usluge osiguranja u sistem u Srbiju, ali će se u jednom trenutku to najverovatnije dogoditi.

Kroz dve, tri godine može drastično da se promeni situacija na jednom tržištu. Ako za par godina, kada KBC bankarski sektor bude dostigao određen rast i određeni razvoj, kad se budu stvorili uslovi strateški sa strane KBC-a i u zemlji i uopšte u bankarskom sektoru, naravno da će doći do razvoja te usluge.

Milijardu evra je KBC grupa uložila u akvizicije u osiguranje. Da li planirate na dugi rok da preuzmete neku osiguravajuću kuću u Srbiji?

Bergen: Za nekoliko godina ćemo svakako razmotriti te mogućnosti, u ovom trenutku, kao što sam rekao, bankarski sektor je primaran. Za nekoliko godina, ukoliko se stvore odgovarajući uslovi u KBC grupi i na srpskom tržištu, naravno da je moguća akvizicija neke osiguravajuće kuće, ali i grinfild investicija. Za koju ćemo se opciju odlučiti zavisi od mnogo uslova sa obe strane.

KBC je kupila i brokerske kuće Senzal i Hipo broker. Nekako ubrzo posle toga je počeo i pad Beogradske berze. Da li ste se možda pokajali što ste u tom momentu ušli na tržište u Srbiju?

Bergen: Na tržištu u svakom slučaju postoje usponi i padovi, i naravno više bih voleo da je bio uspon nego pad Beogradske berze. Međutim mi nismo samo finansijski investitori, već smo tu kao strateški partneri, da ostanemo dugo, zauvek. Ne samo da uložimo novac, zaradimo i odemo, već da budemo tu, jer imamo dugoročan plan za Srbiju, u kome razumemo da mora postojati neki ciklus u smislu da će u pojedinim trenucima biti bolje, a u drugima gore. Nadam se da će se tržište uskoro stabilizovati. To može da komplikuje život, ali se nadam da će sve biti u redu.