Krajem prošle godine, kada je optimizam polako počeo da napušta i najveće ekonomske idealiste, u žiži američke javnosti našli su se neki novi i ne tako mladi „klinci“. Od usvajanja programa za ekonomski oporavak SAD, Henri Polsen i Ben Bernenki za veoma kratko vreme izborili su zapaženo mesto u samom vrhu liste najnepopularnijih Amerikanaca. Pored ministra finansija i guvernera centralne banke SAD važno mesto na ekonomskom zidu srama savremene Amerike zauzeli su lideri vodećih finansijsko-brokerskih kompanija i tadašnji predsednik Džordž V. Buš.

Bivšem predsedniku zamerano je da ignoriše katastrofalno stanje u američkoj privredi, prepuštajući svojim saradnicima nezahvalnu ulogu finansijskih čarobnjaka u borbi protiv recesije. Ovakvo ponašanje doskorašnjeg stanara Bele kuće kritičari su tumačili činjenicom da ekonomija nikada nije predstavljala izrazito jaku nijansu u ne tako blistavom spektru stručnosti odlazećeg predsednika.

Iako nije uspeo da zaustavi globalnu ekonomsku krizu, Buš je veoma brzo demantovao kritičare, pokazavši izuzetno poznavanje tržišnih zakonitosti. Sledeći provereno uspešnu mantru brokera sa Volstrita „kupujte kada je jeftino a za kasnije videćemo...“ u decembru 2008. kada su cene nekretnina na američkom tržištu zabeležile rekordan pad, Lora i Džordž V. Buš iskoristili su pravu priliku da u poslednji čas obezbede sebi krov nad glavom. Jednospratnu kuću površine 765 kvadratnih metara sagrađenu 1956. godine kupili su po prilično povoljnoj ceni od 2,1 milion dolara. Bušovi su u Beloj kući ostali bukvalno do poslednjeg trenutka 21. januara 2009. od kada je njihova nova adresa 10141 Daria Place, Dalas, Teksas.

 

Novi predsednik Barak Obama biće pošteđen stambenih problema koji prate njegovog prethodnika, pošto su mu tokom naredne četiri godine stan i hrana po Ustavu SAD obezbeđeni. I dok prva dama užurbano privodi kraju uređenje enterijera Bele kuće, predsednik nažalost još uvek nije imao prilike da uživa u raskoši nove rezidencije.

U saradnji sa najbližim saradnicima, ekonomskim stručnjacima i članovima novog kabineta, Barak Obama je u rekordnom roku predstavio novi stimulativni plan ekonomskog oporavka SAD. Predlog ovog izuzetno kompleksnog zakona čiji je sadržaj prezentovan na više od hiljadu stranica, tesnom većinom je usvojen u Senatu i Kongresu. Prilikom potpisivanja novog zakona u Naučnom muzeju u Denveru, Obama je naglasio da je reč o najsveobuhvatnijem planu za ekonomski oporavak u američkoj istoriji. Stimulativnim paketom, vrednim 787 milijardi dolara, planirana su značajna ulaganja u infrastrukturne projekte, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i alternativne izvore energije.

Finalna verzija plana usvojena je posle maratonskih pregovora. Najpre, visina državnih troškova smanjena je u odnosu na prethodne verzije (najčešće je pominjana cifra od 820 milijardi dolara) kako bi se stekla neophodna podrška i glasovi tri senatora iz redova Republikanske partije. Pregovarači su takođe postigli sporazum i o kontroverznoj odredbi „Kupujmo američko“ koja je izazvala opravdanu zabrinutost većine američkih trgovinskih partnera.

Kanada, Evropska unija i Japan prvi su pozdravili ublaženu varijantu odredbe koju je predložio predsednik Obama. Ostale zemlje, koje nemaju državne sporazume o isporukama robe sa SAD, neće dobiti povećani pristup na američko tržište javnih radova. Reč je o moćnim privrednim zemljama poput Kine, Indije, Brazila i Rusije.

Nerealno bi bilo očekivati da će samo usvajanje novog zakona preko noći povratiti poljuljani optimizam građana SAD, ali se baš niko nije nadao da će već narednog jutra osvanuti veoma negativna analiza Centralne banke SAD da je kriza američke privrede nadmašila i negativna očekivanja najvećih pesimista, uz neveselu prognozu da će se pogoršavanje nastaviti tokom čitave 2009. godine.

Saopštenje je usledilo samo nekoliko časova posle objavljivanja izveštaja koji svedoči da je gradnja novih kuća i stanova u SAD pala na rekordno nizak nivo. Očekuje se drastično smanjenje bruto društvenog proizvoda uz stopu nezaposlenosti od 9 odsto. Stručnjaci Federalnih rezervi SAD podvukli su alarmantno stanje koje još uvek vlada u finansijskom sektoru i neophodnost zaustavljanja strmoglavog pada vrednosti nekretnina na čitavoj teritoriji SAD.

Analitičari skloni tezi da se u savremenoj politici baš ništa ne dešava spontano, tvrde da su tvorci novog stimulativnog plana vešto iskoristili dramatično saopštenje Centralne banke SAD, ne bi li što je moguće efikasnije ubrzali implementaciju novog zakona.

 

Zabrinutoj američkoj javnosti prvi se obratio novi ministar finansija Timoti Gajtner koji je istakao spremnost nove administracije da se odlučno ali i pošteno suprotstavi najvećoj ekonomskoj krizi u istoriji savremene Amerike. Naglašavajući da će put oporavka domaće privrede neminovno biti i dug i težak, podvukao je spremnost njegovog ministarstva da taj put učini izvesnim.

Gajtner je istakao i potrebu da poslovanje najvećih banaka postane mnogo transparentnije nego do sada, jer ključna opasnost leži u činjenici da Amerikanci sve više gube poverenje u vodeće finansijske institucije svoje zemlje. Posle izdvajanja primarnih 700 milijardi dolara budžetskih sredstava, država je spremna da tokom naredne četiri godine u cilju oživljavanja bankarskog sistema dodatno odvoji fantastičnih dva triliona dolara.

Ono što ministarstvo finansija definitivno neće tolerisati, jeste veštački izazvana kreditna kriza, jer uprkos ogromnoj finansijskoj pomoći banke još uvek oklevaju prilikom odobravanja novih zajmova. Gajtner je najavio da će se ubuduće mnogo veća pažnja posvetiti kontroli poslovanja vodećih finansijskih institucija, uz znatno precizniju regulativu računovodstvenih aktivnosti.

Odmah po potpisivanju plana stimulativnih mera za oporavak domaće privrede, predsednik SAD iz Kolorada se uputio u „susednu“ Arizonu. Reč je o državi koja pored Floride, Kalifornije i Nevade beleži najveći procenat prinudno oduzetih kuća u Americi. Na skupu održanom u gradu Mesa nadomak Finiksa, Obama je pojasnio detalje dugo pripremanog plana za borbu protiv krize na američkom hipotekarnom tržištu. Vlada je namenila 275 milijardi dolara kako bi se u najkraćem roku zaustavio talas prinudnih prodaja kuća čiji vlasnici nisu u stanju da otplate stambene kredite.

Prema podacima Udruženja hipotekarnih bankara Čikaga, na kraju 2008. godine više od 9 odsto svih korisnika hipotekarnih zajmova u SAD bilo je nadomak ili već u procesu zaplene nekretnine.

„Skupo nas je koštala hipotekarna kriza“ istakao je Barak Obama „svi ćemo međutim platiti mnogo veću cenu ako dozvolimo da se kriza još više produbi. Ovo je kriza koja razjeda vlasnike kuća, srednju klasu i sam „američki san“.

Program federalne vlade osmišljen je sa ciljem da se na što bezbolniji način stabilizuje duboka kriza sa kojom se svakodnevno suočavaju milioni vlasnika nekretnina. Ova inicijativa u prvom redu nudi niz podsticajnih mera za banke i investitore kako bi dužnicima ublažili uslove otplate uključujući i dodatne bonuse kada je reč o smanjenju kamatnih stopa.

Predviđeno je da se suma od 75 milijardi dolara izdvoji u cilju reduciranja mesečnih otplata. Ova mera obuhvatila bi 3 do 4 miliona vlasnika kuća koji ne mogu da otplate hipotekarne kredite usled vrtoglavog povećanja kamata. Planom je predviđeno da se poveća poverenje u hipotekarne korporacije „Feni Mej“ i „Fredi Mek“ kako bi se osiguralo normalno funkcionisanje hipotekarnog tržišta i pomoglo da se održi dostupnost hipotekarnih zajmova.

Američko ministarstvo finansija znatno će uvećati finansijsku podršku ovim džinovskim hipotekarnim magnatima. Obim otkupa akcija „Feni Mej“ i „Fredi Mek“ koje kontroliše država, Ministarstvo finansija će sa sadašnjih 100 milijardi povećati na 200 milijardi dolara.

Procenjuje se da će Obamin plan, čija se ukupna vrednost procenjuje na oko 275 milijardi dolara, uticati da se točak recesije pokrene u suprotnom pravcu. Očekuje se da bi nove mere mogle pomoći da više od devet miliona američkih porodica nastavi sa redovnim plaćanjem modifikovanih hipotekarnih kredita, izbegne prinudna iseljenja i sačuva krov nad glavom.

I pored činjenice da Gajtnerovo Ministarstvo finansija nepokolebljivo insistira na transparentnosti svih bankarskih ugovora, još uvek nije poznato pod kojim uslovima je kupljena kuća u ulici 10141 Daria Place u Dalasu, država Teksas. Primenom novog Obaminog plana, čak i ako je u pitanju hipotekarni kredit, Bušovi bi za nevolju mogli da propuste koju mesečnu ratu, bez bojazni da će postati beskućnici. Za početak i to je nešto!