„Ovo su najteže okolnosti koje smo ikad videli i nema znaka da stvari kreću nabolje. Opstanak kompanije zavisi od toga da li će svako od zaposlenih doprineti promenama koje će trajno ukloniti troškove u svakom segmentu poslovanja.“

U ušima radnika British Airways-a, ovakve poruke ne bi imale naročitog odjeka, da se iza njih ne krije predlog da se firma spasava volonterskim radom zaposlenih.

Citat s početka je deo obraćanja Vilija Volša, generalnog direktora kompanije, kojim je pred zaposlenima branio inicijativu da između jedne i četiri nedelje rade bez naknade ili da uzmu neplaćeno odsustvo, kako bi pomogli da se izbegnu otpuštanja.

Radnicima je data mogućnost da odricanje od plate rasporede tokom narednih nekoliko meseci, a pošto je njihova odluka dobrovoljna, onima koji se prijave ne garantuje se, ipak, da će biti pošteđeni u slučaju da dalja otpuštanja budu neizbežna.

Sindikalno ne

Potez menadžmenta British Airways-a u nekim krugovima je okarakterisan kao primer “paničnog“ poteza menadžmenta. Iako sam predlog može biti sporan, poslovni rezultati nedvosmisleno pokazuju da itekako ima razloga za zabrinutost.

Lani je, naime, British Airways zabeležio gubitak od rekordnih 401 milion funti pre oporezivanja, što se objašnjava sunovratom tražnje za uslugama aviokompanija i rastom cena goriva na svetskom tržištu. Interesovanje za najskuplja mesta palo je za 13 odsto, dok su troškovi goriva dostigli fantastičnih tri milijarde evra. Kompanija je zbog toga već otpustila oko 2.500 radnika, a pregovara se o odlasku još 2.000 zaposlenih.

 

 U prvim reakcijama, sindikati nisu pokazali razumevanje za Volšove argumente. Nije pomoglo ni to što se, kao primer drugima, direktor unapred odrekao svoje julske zarade, koja približno iznosi 61.000 funti. U tipično sindikalnom maniru, portparol organizacije Unite poručio je direktoru da “ako on može da radi za džabe, njihovi članovi ne mogu“, ocenivši da je izglednije da se neki od radnika odluče za neplaćeno odsustvo, nego da rade besplatno.

Čelnici drugog sindikata, GMB, poručili su da bi celo rukovodstvo trebalo da pođe od “kresanja” svojih bonusa, kako bi ih radnici mogli shvatiti ozbiljno, a bilo je i onih koji su primetili da bi radničke zarade mogle da budu isplaćene od dividendi, kad bi se akcionari odrekli svog dela “kajmaka”.

Uprkos kritikama, kompanijski izvori navode da je oko 1.000 radnika prihvatilo neku od ponuđenih opcija - rad bez naknade, skraćeno radno vreme ili neplaćeno odsustvo – dok je ostalima ostavljen rok da se izjasne do 24. juna.

Solidarnost

Poslednjih meseci, postalo je uobičajeno da kompanije pogođene recesijom traže od svojih radnika da se odreknu nečega ako misle da sačuvaju svoja radna mesta. Istraživanja u svetu pokazuju da su od početka godine firme nastavile da “krešu“ troškove. Umesto da otpuštaju radnike, sve se više odlučuju da štede na platama i beneficijama.

Broj firmi koje zamrzavaju ili smanjuju zarade od januara je udvostručen, pokazali su rezultati ankete konsultantske kuće Challenger, Gray & Christmas. Ovakvu meru primenilo je 52 odsto firmi iz uzorka, naspram januarskih 27 odsto. Istovremeno, za smanjenje broja zaposlenih odlučilo se 43 odsto preduzeća, 13 odsto manje nego na početku godine.

Kompanijama koje su predvidele u kolektivnim ugovorima mogućnost prinudnog smanjenja zarada, imale su lak posao da je aktiviraju kad je situacija to zahtevala. One koje su propustile da se unapred obezbede, morale su da uđu u neku vrstu pregovora sa zaposlenima. Sve više firmi, pre sprovođenja bolnih mera, odlučuje se da pita zaposlene da izaberu između dva zla, otkaza ili odricanja od (dela) zarade.

U većini slučajeva, kad se na sto stavi ponuda “ili manja plata, ili neko mora da ide“, radnici nemaju drugog izbora nego da se solidarišu.

Tako su se, na primer, radnici Hondine fabrike u Svindonu saglasili da narednih deset meseci svi primaju tri odsto manje plate, ali da svih 490 ljudi ostane na poslu. U osiguravajućem društvu AXA ovih dana traje izjašnjavanje radnika o “metodama preživljavanja“. Ponuda je - 300 otkaza ili deset odsto manja plata za sve i ukidanje bonusa u naredne dve do tri godine. Osim ove dileme, od zaposlenih se traži i da se izjasne o drugim uštedama. Među predlozima su, recimo ukidanje božićnih zabava i poklona, isključivanje klima-uređaja, smanjivanje naknada za parking ili materinskih dodataka.

Motivi

Kad se pojavi ponuda kakvu je dao British Airways, odgovor na pitanje - otići ili žrtvovati nekoliko plata, zavisi, pre svega, od mogućnosti da se nađe drugi posao, procenjuju stručnjaci. U industrijama koje imaju veći protok radnika, kao i za mala preduzeća, ovakva ponuda značila bi siguran odliv zaposlenih. S druge strane, radnici koji su usko specijalizovani i vezani za avio-sektor, možda će se pre odlučiti da se nečega odreknu, u nadi da će na duge staze imati stabilno radno mesto i solidnu platu.

Deo stručnjaka ponudu o “besplatnom radu“ tumače kao pokušaj da se apeluje na unutrašnju motivaciju i lojalnost radnika, koje bi kompanija trebalo da nagradi kad situacija bude bolja.

Neki radnici će se, možda, povesti za ovakvim motivima. Verovatnije je, ipak, da će nad unutrašnjim motivima prevagnuti očekivanje da lojalnost bude nagrađena. U ovom slučaju, to je pre svega, ostanak na poslu. Neki radnici, pak, spremno kažu da im ne bi bio problem da se odreknu nekoliko sadašnjih plata – pod uslovom da kasnije dobiju deo akcija kompanije ili veću platu.