Upotreba platnih kartica od velikog je značaja za stabilnost platnog sistema zemlje, rekao je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije na Okruglom stolu o platnim karticama magazina Bankar.  Kako smanjiti upotrebu gotovine, promovisati platne i kreditne kartice, koliki je stepen zloupotrebe kartica i kakvi su planovi banaka i kartičarskih kuća bila su najznačajnija pitanja oko kojih su raspravljali učesnici na ovom skupu.

Gotovina i dalje dominira kao sredstvo plaćanja, ukazao je guverner i najavio da će u cilju unapređenja bezgotovinskog plaćanja u Srbiji od oktobra biti moguće plaćanje putem Interneta Dina karticom. Jelašić je rekao da se platne kartice koriste češće nego što je neophodno za podizanje novca i da “bankari ne znaju kako se vrednuje gotovina”.

Prema njegovim rečima, banke obračunavaju previsoke provizije na platne naloge i na taj način podstiču upotrebu gotovine, dok sa druge strane ne naplaćuju proviziju za podizanje gotovine. Moćno sredstvo za edukaciju su marže, rekao je Jelašić i savetovao bankama da uvedu proviziju na podizanje gotovine. Centralna banka je, takođe, više puta upozoravala banke da nema opravdanja za visoke tarife i da bi njihovo smanjenje doprinelo povećanju broja transakcija i vrednosti naloga, a time i smanjenju plaćanja u gotovini.

Nova epoha

U Evropi je došlo do krupnih promena na planu platnih kartica. Jedna od najznačajnijih je odluka Master Card-a pod “pritiskom” Evropske antimonopolske komisije da smanji “crossborder interchange” na nultu stopu i time otvori novu epohu u odnosima kartičnih sistema, regulatora finansijskih tržišta, banaka i trgovaca u Evropi i svetu.

Inicijativa Evropske komisije i Evropske centralne banke da se u sklopu seta implementacija dođe i do novog evropskog kartičnog sistema, čak i u uslovima kad Visa i Master Card već imaju značajne pozicije, prema rečima Jelašića, pokazuju koliko su kartice postale važne za stabilnost platnog sistema ne samo sa finansijskog, već i sa društvenog aspekta.

 

Propisi o kartičarstvu u Srbiji su, prema mišljenju učesnika, u velikoj meri usaglašeni sa standardima u Evropskoj uniji, ali stanovništvo još nema naviku upotrebe kartica na mestima gde je to omogućeno. U Srbiji postoji oko 60.000 POS terminala i oko 2.000 bankomata. Učesnici okruglog stola složili su se da treba više raditi na edukaciji klijenata kako bi se povećalo korišćenje kreditnih kartica jer je to cilj komercijalnih banaka, a ne samo povećanje broja izdatih kartica na tržištu. Ljubica Banović, direktor sektora alternativnih kanala distribucije bankarskih usluga Komercijalne banke, rekla je da na tržištu postoji previše različitih vrsta kartica koje imaju potpuno istu funkciju. “To je vid nezdrave konkurencije, jer toliki broj kartica ne donosi i suštinski kvalitet”, rekla je Ljubica Banović.

Aleksandra Ognjanović, direktor direkcije alternativnih kanala distribucije Erste banke iznela je stav, sa kojim su se složili i svi ostali učesnici, da je posebno važno posvetiti pažnju edukaciji građana o korišćenju platnih kartica. Prema podacima koje je navela, 2004. od ukupnog broja transakcija, 47 odsto odvijalo se preko POS terminala, a četiri godine kasnije te transakcije su se povećale na 53 odsto, što je ipak mali rast.

Bankari smatraju da bi Narodna banka Srbije stimulativnim merama mogla da doprinese promociji i povećanju korišćenja platnih kartica, ali je Andrej Gruden, savetnik u NBS, rekao da bi bankari trebalo da prestanu da očekuju nešto od države već da se okrenu jedni drugima. “Čitava istorija zapadnoevropskog kartičarstva se zasniva na udruživanju banaka kako bi pomogle sebi da smanje troškove i bolje se organizuju”, rekao je on.

Rešenja za krađe

Poslednjih meseci prisutna je u medijima tema zloupotreba kartica, iako broj zabeleženih slučajeva u Srbiji nije uznemiravajući. Zloupotrebe postoje, ali bi prema mišljenju Dragoljuba Lukića, direktora sektora za rad sa stanovništvom Univerzal banke, mogle da se spreče između ostalog i uvođenjem čip tehnologije na platne kartice u svim bankama, koja je dokazana kao zasad potpuno bezbedna u svetu. Naime, dosad nije zabeležen nijedan slučaj falsifikovanja kartice koja ima ugrađen čip. Iako je čip kartica skuplja za banke od kartica sa magnetnim zapisom, banke u Srbiji moraće da prate svetske tehnološke trendove. “Tehnologija bi, iako košta u početku, trebalo da dovede dotle da usluge postanu jeftinije”, rekla je Vesna Džudović, generalni direktor Chip Card-a.

Dušan Sikimić, CR menadžer iz Diners Club-a kaže da svi koji se bave kartičarstvom u Srbiji zajednički rade na zaštiti od mogućih zloupotreba u okviru Foruma koji postoji pri Privrednoj komori Srbije i da su putem tog Foruma uspeli da doprinesu izmeni krivičnog zakona o zloupotrebama platnih kartica i definišu pravila i procedure u radu policije i sudstva. “Može se reći da smo najaktivnija grupa u PKS jer intenzivno radimo na zaštiti od zloupotreba i smatram da na taj način komercijalne banke doprinose sopstvenoj zaštiti na tržištu bez obzira na to što jedni drugima predstavljamo konkurenciju”, kaže on.