Ta vest saopštena je nakon boravka delegacije Svetske banke u Beogradu, čiju delegaciju je predvodio njen potpredsednik za Evropu i centralnu Aziju, Šigeo Kacu. To je bio i povod našeg razgovora sa jednim od rukovodećih ljudi ove institucije koja u velikom obimu pomaže razvoju srpske privrede.

Izgradnja infrastrukture na pravcu Koridora 10 jedan je od usvojenih prioriteta sadašnje srpske vlade. Vrednost tog projekta premašuje 1,7 milijardi dolara. Kreditiranje infrastrukturnih projekata predstavlja novinu u odnosu na zajmove Svetske banke koje je Srbija dobijala poslednjih godina. Predstavnici Vlade Srbije, premijer Mirko Cvetković i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, razgovarali su sa predstavnicima Svetske banke o mogućnosti kreditiranja izgradnje infrastrukture u Srbiji u narednih tri do pet godina.

     

 Nakon ove posete, ministar Dinkić je otputovao u Vašingon gde će sa drugim čelnicima te međunarodne finansijske institucije nastaviti razgovore o ovom obimnom poduhvatu. „Finansiranje putne mreže u Srbiji, koja zauzima centralnu poziciju u jugoistočnoj Evropi, gde se seku evropski koridori koji spajaju zapad i istok i sever i jug, logičan je potez“, kaže naš sagovornik.

   

Svetska banka je krajem prošle godine odobrila dokument Strateškog partnerstva za Srbiju za naredne četiri godine. Podrška infrastrukturnim projektima je dogovorena. Koliko će Svetska banka učestvovati kroz finansijsku podršku u izgradnji Koridora 10, još nije određeno, ali je sigurno da će Srbiji veoma koristiti i samo iskustvo u vođenju projekata koje stručnjaci Svetske banke nose sa sobom, najavljuje Šigeo Kacu.

Koliko Srbija ima sredstava godišnje na raspolaganju?

Šigeo Kacu: Trenutno Srbija računa sa prosečno 150 miliona dolara godišnje. Kako će novac biti raspoređen zavisi od dogovora sa vlastima u Srbiji. Pored infrastrukturnih projekata, tu su strukturne ekonomske reforme koje moraju da budu nastavljene. Planirana je serija zajmova koja treba da podrži nastavak reformi. Jedna serija odnosi se na zajmove Srbiji kako bi se pomogla promocija kompetitivnosti zemlje i razvoj privatnog sektora, što je ključ budućeg razvoja zemlje, a druga serija je podrška programu modernizacije državne administracije.

Svetska banka se dosta zalaže i za pružanje podrške socijalnim programima, koji se odnose na oblasti zdravlja i obrazovanja jer je investiranje u razvoj ljudskih resursa od presudnog značaja za razvoj jedne zemlje. Upravo za to je Srbija dobila kredit od 46, 4 miliona dolara u martu.

Da li Srbija može da računa na povećanje sredstava koje dobija od Svetske banke u narednom periodu?

Š. Kacu: U proseku Srbija trenutno može da računa sa 600 miliona dolara za period od četiri godine, odnosno oko 150 miliona dolara godišnje. Da li je to apsolutni limit? Nije. Rast makroekonomske stabilnosti Srbije i poboljšanje perspektive ekonomskog rasta zemlje doneće i veće šanse Srbije da podigne količinu finansijskih sredstava koja joj je dostupna od strane Svetske banke.

U Srbiji još nisu realizovani mnogi projekti, za koje je Svetska banka odobrila sredstva. Koliko će to otežati pristup novim tranšama kredita za finansiranje novih projekata?

Š. Kacu: Pet projekata sa kojima je Srbija kasnila su ratifikovani početkom septembra, što su dobre vesti. Jedan od tih projekata je bio i iz oblasti izgradnje puteva u iznosu od 50 miliona dolara. Pošto su te prepreke prevaziđene, naš cilj je da nastavimo dalje.

Kakvi se izazovi nalaze pred Srbijom kako bi postala privlačnija za strane, pogotovo greenfield investicije?

Š. Kacu: Investitori posmatraju zemlje i odlučuju gde bi za njih bilo najbolje da ulože novac. Srbija mora da se takmiči za investitore sa zemljama u regionu, a ako je u pitanja međunarodna korporacija i sa zemljama širom sveta. Investitori traže stabilno makroekonomsko okruženje, dobru poslovnu klimu i sve što investiciju čini sigurnom. Pored pitanja imovinskih prava, fiskalna i poreska politika, administracija, prava radnika, investitori traže obrazovanu radnu snagu. To su samo osnovni zahtevi.

Pre nekoliko godina u Srbiji su započete mnoge reforme koje se tiču biznisa u Srbiji, ali se čini da je onda naišao period stagnacije, jer su teme na domaćoj političkoj sceni uzele primat. Mislim da je sad ponovo pažnja usmerena na stvaranje privlačnog poslovnog okruženja.

Gde je tu sada Srbija?

Š. Kacu: Trenutno je Srbija u tom pogledu čini mi se „zaglavljena u sredini“, dok su zemlje u regionu napredovale. To predstavlja veliki izazov za Srbiju trenutno.

     

Srbija je uznapredovala u razvoju makroekonomske stabilnosti iako trpi inflatorne pritiske, jer je inflacija i dalje dvocifrena. Svakako na to utiču i nestabilne cene hrane i goriva na globalnom nivou. Mislim da je veliki teret kontrolisanja inflacije na Narodnoj banci Srbije, na monetarnoj politici, mnogo veći nego na fiskalnoj.

   

Kako ocenjujete proces privatizacije javnih preduzeća u Srbiji, s obzirom na to da ne postoji jasna strategija?

Š. Kacu: Privatizacioni proces je veliki izazov i kroz to su prošle mnoge zemlje u tranziciji. Jednako je važno kome će kompanija biti prodata, kao i iznos za koji će biti prodata. Srbija ima mogućnost da ne ponavlja iste greške jer ima iskustvo drugih pred sobom, s obzirom na to da je počela sa celim procesom nešto kasnije. U svakom slučaju, zasad imam veoma pozitivan stav o toku kojim ide privatizacija. Mogu reći da Svetska banka podržava proces privatizacije velikih javnih preduzeća u Srbiji.

Pred Srbijom stoji reforma obrazovanja, kao i proces uključivanja Roma u obrazovni sistem, što je jedna od aktivnosti Svetske banke širom Evrope, a i delom u Srbiji preko projekta DILS. Dokle je Srbija, po vašem mišljenju stigla na tom planu?

 

Š. Kacu: Razvoj ljudskih resursa je od velikog značaja dugoročno posmatrano za svaku zemlju. U prošlosti čovek je mogao da se obuči za zanat vodoinstalatera, pekara i bude siguran ceo život. Te svari evoluiraju i moramo da budemo sigurni da ljudi i kad se zaposle stalno rade na svom usavršavanju.

Srbija mora dosta da radi na razvoju obrazovanja, kako bi mladi kad završe školovanje bili spremni za ulazak na tržište rada koje će se konstantno menjati u budućnosti. To je dugoročan izazov, ali Srbija mora odmah da počne sa promenama. Srbija kao i mnoge druge zemlje u regionu, prolazi kroz demografske promene i zato još veći značaj ima postizanje cilja „da nijedno dete ne bude izostavljeno“. To se posebno odnosi na poklanjanje pažnje socijalnom uključivanju određenih slojeva stanovništva, pogotovo Roma, koji nisu najbolje uključeni u obrazovni sistem Srbije.

Šta predstavlja osnovnu kompetitivnu prednost Srbije?

Š. Kacu: Srbija se nalazi u srcu jugoistočnog regiona, što predstavlja njenu geografsku prednost. Što se Srbija više pomera ka integraciji sa Evropskom unijom, to je bolje, jer sam siguran da investitori prate razvoj stvari i da će u skladu sa tempom približavanja više ulagati u Srbiju. To je „patern“ koji smo videli već na primerima drugih zemalja koje su se pridružile EU 2004. i 2007. Verovatno će se isto dogoditi i ovde.

Koliko će globalna finansijska kriza i berzanski potresi u Americi uticati na ostatak sveta, odnosno kako će se ona konkretno odraziti na zemlje u razvoju?

Š. Kacu: Događaji koji su nedavno potresli Njujoršku berzu i izmenili sudbinu američkih investicionih banaka već su se posledicama odrazili na mnoge druge berze sveta. Ono što je međutim problem za zemlje u razvoju, jeste činjenica da je ovakvo stanje dovelo do toga da pouzdanje investitora bude poljuljano. Najveća posledica krize će biti verovatno potpuni nestanak apetita za rizikom kod investitora.

Upravo iz tog razloga će za Srbiju biti još važnije da radi na daljem ubrzanju reformi, kako bi osnove ekonomije postale snažnije, i samim tim poslovna klima postala privlačnija za investitore. Kad dođe novi talas investicija, Srbija treba da bude spremna da od toga izvuče najveću moguću korist za sebe.