Srbija bi trebalo da ima “rezervni plan” za obezbeđivanje devizne likvidnosti na tržištu, kao i da koristi iskustva spoljnih eksperata, smatra Frank Kohlenberger, predstavnik za Srbiju u Direktoratu za finansije i ekonomiju Evropske komisije. “Saradnja sa MMF je dobra reakcija, bilo da je u pitanju savetodavni ili finansijski aranžman”, kaže Kohlenberger za Ekonomist magazin.

On dodaje da bi državni zvaničnici trebalo da vode restriktivniju fiskalnu politiku.

“Privredni rast u Srbiji sigurno će biti sporiji u narednoj godini nego dosad, a čelik, glavni izvozni proizvod Srbije, biće znatno jeftiniji”, kaže on i dodaje da očekuje da će izvoz biti niži, ali i da će se smanjiti uvoz.

“Proteklih godina smo bili svedoci da je rast uvoza pratio privredni rast, jer Srbija mora da uvozi energente, mašine i repromaterijal. Učešće uvoza u spoljnotrgovinskoj razmeni će, verovatno, procentualno ostati na istom nivou i ubuduće”, smatra on.

Komentarišući vruće teme u domaćoj ekonomiji, Kohlenberger kaže da je budžet za 2009. prvi test za evropsku orijentaciju Srbije.

   

 Prema njegovim rečima, problem postoji u strukturi budžetskih izdataka jer se “daleko više izdvaja za socijalne transfere koji ne stvaraju preduslove za stvaranje novih radnih mesta i ne povećavaju izvozne potencijale”.

 

“Ako vlada mora da štedi, biće da mora da štedi na investicijama, jer su visine plata i penzija već regulisane”, kaže on. Sa druge strane, prema njegovim mišljenju, dobar znak za makroekonosku stabilnost su visoke devizne rezerve.

Aktuelna kriza će imati uticaj na Srbiju, veruje Kohlenberger i dodaje da, ipak, ne očekuje da će doći do ozbiljne krize domaće valute. On ne veruje u „crni scenario“ po kome bi strane banke počele da povlače kapital iz Srbije, jer „vlade zemalja u kojima se nalaze centrale tih banaka dokapitalizuju svoje bankarske sisteme“. Dobra vest jeste da je bankarski sistem u Srbiji još profitabilan, ukazuje Kohlenberger.

“Finansiranje deficita tekućeg računa biće veliki izazov u 2009. Vlada računa na privatizaciju Naftne industrije Srbije (NIS), ali to je kratkoročni efekat. Prioritet treba da budu strane direktne investicije. Ipak, za investitore će ulaganja u Srbiju biti sve skuplja”, kaže on. Komentarišući dolazak Fijata, Kohlenberger ukazuje da je u pitanju vrlo skup projekat za državu, koji će verovatno koštati pola procenta BDP-a. U isto vreme taj projekat povećava izvozne kapacitete Srbije, veruje on. „Problem je pad tražnje na evropskom tržištu automobila što će se na kratak rok odraziti na zajedničko preduzeće Fijata i Vlade Srbije, ali bi na duži rok trebalo da utiče na izvoz“, kaže Kohlenberger.

Reforma

Glavni izazovi za Srbiju u narednom periodu vezani su za, prema najnovijem Izveštaju o napredovanju Srbije za 2008. čiji je autor EK, održavanje makroekonomske stabilnosti kroz vođenje čvršće fiskalne politike.

Prioritet treba da budu strukturne reforme, naročito na polju završetka privatizacije ili stečaja društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava. Privatizacija komunalnih preduzeća i podsticanje konkurencije su i dalje aktuelni. Organi zaduženi za konkurenciju rade svoj posao, smatra Kohlenberger, ali su pod pritiskom. Izveštaj o napredovanju pokazuje da su antimonopolski propisi slaba tačka dosadašnjih reformi.

Treba još raditi na povećanju efikasnosti sudstva i privatizaciji poljoprivrednog i građevinskog zemljišta. Izveštaj ukazuje da je za privlačenje stranih investicija ključna obrazovana radna snaga i da zbog toga treba osvežiti školske programe koji dosad nisu odgovarali potrebama poslodavaca. „Malo je ironično, ali trenutno je visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji pozitivan faktor za strane investitore koje traže mesto da izmeste radno intenzivnu proizvodnju. U Rumuniji i Poljskoj već postoji manjak radne snage“, kaže Kohlenberger.

Vreme za parlament

Ekonomska dimenzija je trenutno ključna za evropsku budućnost Srbije: počev od budžeta, preko zakonskih i administrativnih reformi.

   

 “Ako pogledamo u prošlost, mnogo je šansi propušteno. Lekcija koju treba da naučimo jeste da nema vremena za gubljenje”, ističe Alberto Kamarata, šef sekcije za evropske integracije i ekonomiju u delegaciji Evropske komisije u Srbiji. Investitori očekuju da se nastavi sa usvanjem reformskih zakona, ali i sa njihovom primenom, kaže on i dodaje da je dosta zakona spremno, “ali da bi sada parlament trebalo da odigra svoju ulogu”.

 

“Reformski proces u drugim zemljama je bio moguć jer je postojao prilično široki konsenzus o cilju kome zemlja stremi, pa su političke partije zajednički radile na novim zakonima” ukazuje Kamarata.

Srbija ima potrebu za novim zakonom o konkurenciji koji bi povećao kazne za monopolsko ponašanje, ali i dao sudstvu veća ovlašćenja, veruje on. Prioritet je zakon o državnoj pomoći kojim bi se racionalizovala potrošnja iz budžeta.

“Poreski obveznici moraju da znaju gde novac ide, i da li se zaista troši za navedene namene”, ističe Kamarata i dodaje da u isto vreme treba osnažiti administraciju koja može da upravlja državnom pomoći.

Usklađivanje sa evropskom regulativom podrazumeva i usvajanje evropskih tehničkih standarda. Agencija za standardizaciju je uspela da usvoji niz propisa na engleskom za vrlo kratko vreme, i to je dobro, hvali Kamarata. Međutim, već sa primenom Trgovinskog sporazuma sa EU od 1. januara pokazaće se da li srpski proizvodi mogu da odgovore tehničkim zahtevima EU.

Reforma je, dodaje on, poželjna i u sektoru javnih nabavki.

“Vlada priželjkuje pet milijardi dolara investicija za narednu godinu. Naravno da želimo da to bude još više. Ali, te prognoze su, pre svega, pravljene pre krize. Osim toga, one moraju da budu potpomognute aktivnom politikom Vlade”, smatra Kamarata. Pošto je sve manje dobrih kompanija za privatizaciju, ostaju grinfild investicije, ali grinfild traži druge uslove u državi, ukazuje on. Na primer, za privlačenje investitora ključna je pravna sigurnost, naročito imovine. U vezi sa time, završen je proces prijavljivanja građana za imovinu koja im je oduzeta nakon Drugog svetskog rata, ali oni ne znaju šta će biti dalje. A investitori imaju legitimno pravo da znaju čiju imovinu kupuju.