Zima na pragu doneće, izgleda, Srbiji razna ekonomska iskušenja, pa i ona vezana za energetiku.

„Nakon poslednjeg poskupljenja gasa, električna energija ostala je ubedljivo najpovoljniji energetski izvor, jeftiniji čak i od uglja, tako da će potrošnja struje naglo porasti“, procenjuje Vuk Hamović, predsednik EFT (Energy Financing Team) grupe, najvećeg trgovca električnom energijom u regionu.

„Nema, međutim, mesta strahovanju da bi potrošači mogli tokom hladnih dana ostati bez struje. Elektroprivreda Srbije će uvesti količine koje eventualno budu nedostajale za pokrivanje potrošnje, istina po tržišnim cenama, što će dodatno pogoršati njenu finansijsku situaciju“, dodaje sagovornik Ekonomist magazina.

Od koga će Srbija da kupi dodatne količine električne energije kad situacija nije mnogo bolja ni u okruženju?

Vuk Hamović: Region centralne i jugoistočne Evrope jeste deficitaran električnom energijom i mada ima i izuzetaka, kao što su Bosna i Hercegovina, Bugarska i Rumunija, mnogo je više neto uvoznika. Nedostajuće količine se kupuju u severozapadnoj Evropi, ali do Balkana mora da prođu kroz mnoga uska grla, odnosno pređu mnoge granice. Zbog toga je u poslednje vreme struja skuplja u regionu nego na Zapadu.

Srbija je, kada se posmatra samostalno, u povoljnoj poziciji u odnosu na druge zemlje jer proizvede električne energije otprilike koliko i potroši. Zimi Srbija gotovo uvek uvozi energiju, kao što je to trenutno slučaj, ali je u proleće, kad se otope snegovi i nadođu vode, izvozi, tako da kad se posmatra kalendarska godina, Srbija uspeva da uspostavi balans.

Ne uspeva, međutim, da uspostavi cenovni balans.

V. Hamović: Tu postoji problem. EPS zimi kupuje struju, naravno po tržišnim cenama koje su znatno iznad cena u Srbiji. Isporukama po dotiranim cenama, međutim, EPS ustupa deo svog dohotka svim potrošačima u Srbiji. To su domaćinstva, ali i kompletna industrija i tu dolazimo do najveće nelogičnosti koja u ovom trenutku postoji na unutrašnjem tržištu električne energije. Struja je roba kao i svaka druga. Krajnjeg potrošača trebalo bi da košta onoliko koliko to diktira tržište.

Povlašćene cene, ako ih ima, treba da se dotiraju iz budžeta države odnosno opština. Trenutno, razliku koja postoji nadoknađuje EPS, pošto uživa komfor da ne mora da otplaćuje kredite za objekte koji su izgrađeni još u vreme bivše Jugoslavije. Ali, kao rezultat takve politike, EPS nema sredstva za ulaganja u nove objekte. To je razlog zašto se u Srbiji ne grade novi elektroenergetski kapaciteti.

Nije li i u drugim elektroprivredama u okruženju situacija slična?

V. Hamović: U većini zemalja regiona cena struje je dotirana, ali se ipak vodi razumnija cenovna politika. Ako je i razumljivo da se subvencionišu domaćinstva, škole, bolnice i slične institucije, zašto bi kafići, proizvođači cementa ili čelika plaćali struju manje nego što ona stvarno košta. Na kraju krajeva, to je pogrešan signal države investitorima da ulažu u one industrijske grane gde se troši mnogo struje. Industrijski kupci mogu trenutno u Srbiji da kupe električnu energiju od EPS-a, ali i od drugih licenciranih dobavljača. U situaciji dotirane, jeftine energije niko, naravno, ne koristi tu mogućnost.

 

 U Makedoniji, primera radi, gotovo trećina potrošnje odlazi na velike industrijske kupce. Kad bi Makedonija vodila istu politiku kao Srbija i svim potrošačima davala dotiranu cenu struje, to njihova elektroprivreda ili državni budžet ne bi mogli da podnesu. Makedonija je naterala svoje industrijske potrošače da potrebnu energiju kupuju po tržišnim cenama. Takva odluka, naravno, nosi određene posledice. Naročito u sadašnjoj kriznoj situaciji, kada su cene berzanskih proizvoda pale mnogo više nego cene električne energije. Neki od pogona u Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji koji proizvode ferolegure ili gvožđe već su zatvoreni.

Mogu li liberalizaciju i tržišno poslovanje elektroenergetskog sektora u Srbiji da ubrzaju pravila po kojima funkcioniše Energetska zajednica jugoistočne Evrope?

V. Hamović: Svaki potrošač i sada može da kupi energiju na slobodnom tržištu. Problem je, međutim, što industrijski potrošač u Srbiji nije stimulisan da to uradi. EPS mu nudi jeftiniju struju. Tržište ne funkcioniše jer postoji neko ko ga narušava, nudi potrošačima struje koliko god im je potrebno po veoma povoljnoj ceni.

Znači li to da bi cena električne energije u Srbiji trebalo da bude oko 80 evra po megavat-času, umesto sada prosečnih oko 55 evra?

V. Hamović: Nažalost, i mnogo više od 80 evra. Evropske cene za krajnje potrošače kreću se u rasponu od 100 do više od 200 evra za megavat-čas. U našem okruženju su niže. Na primer, u Hrvatskoj cena je nešto ispod 100 evra, u Bugarskoj malo više od 70, a u Makedoniji ili BiH su cene čak i nešto niže nego u Srbiji. Kod Makedonije treba imati u vidu da se ova cena odnosi samo na domaćinstva i neke kategorije povlašćenih potrošača.

Uzgred, cene za krajnje potrošače ne treba mešati sa cenama koje EPS plaća kad nabavlja električnu energiju. EPS nabavke obezbeđuje na mreži visokog napona, a do isporuke krajnjim potrošačima postoje značajni tehnički gubici koji se moraju pokriti kroz cenu koju plaća krajnji potrošač.

Šta će za regionalno tržište i tržište električne energije u Srbiji značiti nova berza, Južni pul, koja se trenutno formira?

V. Hamović: EFT se uključio na tu berzu, čak smo preuzeli i neke obaveze oko početka njenog rada. To je dobra ideja, ali pitanje je kakva će biti realizacija. Već smo prisutni na drugim evropskim i regionalnim berzama, a Južni pul biće novi elemenat koji nudi više mogućnosti u igri. Berze konkurišu jedna drugoj, a veća konkurencija je za kupce i potrošače, naravno, dobra vest.

Pogađa li svetska ekonomska kriza i berze električne energije?

V. Hamović: Naravno. Skuplji bankarski krediti i nagli pad cena sirovina generisali su zatvaranje niza industrijskih pogona, posebno onih koji su veliki potrošači električne energije. Smanjena potrošnja znači smanjenje tražnje, tako da je cena energije za narednu godinu, na likvidnim berzama kao što je Nemačka, znatno niža nego pre nekoliko meseci.

EFT grupa, osim kao veliki trgovac, u regionu se pojavljuje i kao investitor. Do sada, istina, niste investirali u Srbiji. Planirate li to u budućnosti?

V. Hamović: Najveći investicioni projekat EFT-a je izgradnja termoelektrane Stanari u Republici Srpskoj, snage 410 MW. Ukupna vrednost ovog projekta je oko milijardu evra. To je veliki iznos za firmu kao što je naša. Ukupan godišnji prihod EFT grupe je oko milijardu evra, a ukupan kapital oko 150 miliona evra. Pošto imamo ambicije i konkretne planove ulaganja i u druge objekte, a ne želimo da sva raspoloživa sredstva blokiramo u jednom projektu, kod Stanara smo deo ulaganja ponudili jednoj od evropskih elektroprivreda. U Srbiji radimo na projektu rudnika i eventualno elektrane u Lučanima. Za taj projekat u toku su istražni radovi.

Početkom sledeće godine očekujemo da dobijemo eksploataciona prava, a istovremeno treba da završimo i studiju koja će pokazati da li je ekonomski opravdano graditi elektranu na toj lokaciji. Za sada je izvesno da uglja ima dovoljno za relativno malu elektranu, snage 130 megavata. Sve ostalo je stvar daljih, detaljnijih analiza. U Srbiji su propisi koji regulišu izgradnju energetskih objekata mnogo komplikovaniji nego u okruženju. Ukoliko se žele stimulisati investicije u energetski sektor, izuzetno je važno da se regulativa modernizuje i u što većoj meri uskladi sa regulativom Evropske unije.

Znači li to da niste zainteresovani za gradnju malih hidroelektrana u Srbiji?

V. Hamović: Naprotiv, veoma smo zainteresovani. Ali u Srbiji, nakon što smo analizirali situaciju, nismo napravili nikakav ozbiljniji potez ne zato sto su propisi komplikovani, a jesu, ili zato što je postupak dobijanja dozvola nepotrebno dug, a jeste predug, već zato što su nam neke druge investicije u hidropotencijale u regionu izgledale interesantnije. U toku je tender za koji konkurišemo sa makedonskom i slovenačkom firmom za hidroelektranu Boškov Most u Makedoniji. Sličan hidro objekat očekujemo da dobijemo i u Bosni.

Da li je EFT odustao od hidroelektrane Buk Bijela?

V. Hamović: Buk Bijela nije projekat koji smo mi osmislili, niti nam on pripada. EFT se pre nekoliko godina javio na tender koji je tada bio raspisan za ovaj hidroenergetski kompleks. Greška oko ove elektrane je napravljena kad je tender raspisan pre nego što je urađena odgovarajuća ekološka studija. Umesto stručne rasprave, ovo je pitanje prešlo u zonu politike. Crnogorski parlament je, nažalost, bez ozbiljne stručne analize i debate zasnovane na činjenicama, odlučio da se Buk Bijela ne gradi. Tara je božanstvena reka, a potapanje njenog kanjona bio bi greh.

 

 Ali to se sa Buk Bijelom ne bi ni dogodilo. Ukoliko jedna ozbiljna, nezavisna ekološka studija, koju bi uradila stručne i za taj posao referentna institucija, pokaže da je sa ekološkog aspekta izgradnja Buk Bijele neprihvatljiva, onda tu ideju treba zauvek precrtati. Ipak, na osnovu prethodnih studija i meni dostupnih podataka, verujem da to neće biti slučaj i da će ovaj projekat jednog dana biti realizovan. Do tada, nepotrebno je donositi zaključke o ovom pitanju na osnovu paušalnih procena.

Kako kad se Srbija i Republika Srpska pripremaju za gradnju HE Buk Bijela, istina, znatno manjeg kapaciteta?

V. Hamović: To je sasvim drugačiji projekat, za koji nisam siguran da je dokazana ekonomska opravdanost. Političari, naravno, treba da se pitaju o projektima tog kalibra, ali svoje odluke treba da zasnivaju na studijama i informacijama koje su pripremile institucije sa referencama u datoj oblasti.

Može li finansijska kriza da omete planove EFT-a?

V. Hamović: Verujem da to neće biti slučaj. Osnovni izvor finansiranja naših investicionih projekata su međunarodne finansijske institucije, kao što su EBRD, EIB i kreditne agencije. Dakle, institucije čiji su izvori sredstava države koje su ih osnovale i zato su manje pogođene krizom. S druge strane, cene materijala koji učestvuju u gradnji termoelektrana naglo padaju. Prema nekim analizama, u poslednjih nekoliko meseci smanjene su za 30 odsto.

Očekujete li da bi mogla da padne i cena električne energije?

V. Hamović: Na likvidnim tržištima, kao što je nemačko, cena električne energije za 2009. je poslednjih meseci pala za oko 25 odsto. U našem regionu takođe pada, ali ne tom brzinom. Da li će se trend pada nastaviti ili ne? Ponekog od onih koji misli da zna odgovor na takvo i slična pitanja tržište kažnjava velikim gubicima.

Verujete li da će konačno biti raspisan tender za izbor strateškog partnera za završetak termoelektrane Kolubara B i izgradnju novog bloka TE Nikola Tesla?

V. Hamović: To je pitanje za političare, jer se tu, zapravo, otvara mnogo dublje pitanje, a to je šta je strateški cilj države kada je reč o EPS-u. Ne samo u smislu njegovog funkcionisanja i cene električne energije, već i vlasništva. Mislim da bi prodaja EPS-a ili nekog njegovog dela bio pogrešan potez. Mnogo je logičnije da se traži više strateških partnera za gradnju ili rehabilitaciju pojedinih objekata u formi dokapitalizacije EPS-a. Zbog sopstvenog interesa, privatni kapital će povećati efikasnost i produktivnost, a time obezbediti da i EPS-ov deo bude vredniji.

Da li je EFT zainteresovan za te projekte?

V. Hamović: Načelno da, verovatno u partnerstvu ili konzorcijumu s nekim.

Oko Rudnap grupe formiran je Konzorcijum za konsalting i inženjering koji je zainteresovan za saradnju sa EPS-om. Zbog čega EFT nije ušao u taj konzorcijum?

V. Hamović: Za sada nismo prepoznali interes zbog kojeg bismo u ovaj konzorcijum eventualno ušli. No, u svakom slučaju, sa nama ili bez nas, ovaj ili bilo koji drugi konzorcijum ne može da očekuje povlašćen položaj kod EPS-a.

Koliko električne energije EPS uvozi i izvozi preko EFT-a?

V. Hamović: EFT povremeno, upravo je to sada slučaj, isporučuje energiju EPS-u. To su relativno male količine. EPS u ukupnom prometu EFT-a učestvuje sa oko dva odsto. Treba imati u vidu da nijedna zemlja sa kojom radimo ne učestvuje u našem prometu sa više od 15 odsto, što znači da nam je svaka zemlja značajna, ali nijedna nije presudna za naš rezultat. Značaj Srbije u ovom trenutku za EFT, kao uostalom i svakog drugog trgovca, proizlazi iz njene geografske pozicije. Srbija se nalazi u centru regiona, tako da značajan procenat energije sa kojom se u regionu trguje tranzitno prolazi kroz našu zemlju.

Koliko struje Srbija izveze preko EFT-a i da li je uobičajeno da elektroprivredna preduzeća izvoze preko trgovinskih?

V. Hamović: Srbija izvozi prolećne viškove i EFT je ponekad kupac te energije. Kad se stvar posmatra iz ugla EPS-a i daje odgovor na pitanje koliko uvoz i izvoz učestvuju u ukupnom bilansu, to je takođe skroman iznos koji ne prelazi nekoliko procenata. Pitanje opravdanosti prodaje preko trgovaca je, čini mi se, filozofsko pitanje. Da li trgovci uopšte treba da postoje? Lenjin nas je učio da trgovce na pijaci treba zabraniti jer bez potrebe uzimaju deo vrednosti poljoprivrednim proizvođačima. Meni se čini da pijačni nakupci, tako smo ih zvali, obezbeđuju da se proizvođači posvete proizvodnji i ne trošeći vreme na transport i maloprodaju tako mnogo bolje prođu. Da li možda treba ukinuti prodavnice, a potrošače uputiti na fabrike?