Komercijalne banke nisu ranije s previše žara uzimale zajmove od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) jer su jeftinija sredstva mogle da povlače od svojih matica, ali u sledećoj godini će im ta finansijska institucija biti potrebnija nego ikad.

Erik Berglof, specijalni savetnik predsednika EBRD-a, u razgovoru za Ekonomist naglašava da će tu šansu, koju pruža EBRD, banke iskoristiti „jer ako to ne urade sad, neće nikad“. Berglof, kao glavni ekonomista te međunarodne finansijske institucije i savetnik MMF-a i Svetske banke, na pitanje „od milijardu dolara“ kako će biti rešena svetska kriza, odgovara da rešenje mora poteći iz epicentra, odakle je kriza i počela.

„Kriza je počela u centru finansijskog sistema i doprla do tržišta u razvoju, posebno centralne i jugoistočne Evrope, pa i rešenje mora poteći iz centra, iz SAD i Zapadne Evrope. Mere koje tamo budu usvojene uticaće i na zemlje poput Srbije, zato što je 90 odsto banaka u ovom regionu sa osnivačkim kapitalom banaka iz Zapadne Evrope. Novac koji se ‘pumpa’ u sistem da se podrže te banke obično ide s nekim ograničenjima u smislu šta mogu da rade u svojim bankama-kćerkama. Zato je važno da utičemo na vlade tih zemalja da ne postavljaju restrikcije“, navodi Berglof.

         

On jedan deo rešenja vidi u garantovanju depozita građana, međubankarskih pozajmica i dokapitalizovanju banaka,a biće potrebno neko vreme da one počnu da deluju, objašnjava Berglof. Srbija nijednu od tih mera ne može da preduzme samostalno jer nema dovoljno sredstava. Jedino što može da učini, prema Berglofu, jeste da ublaži udare.

       

Česte su kritike da je Vlada Srbije donela mere samo za banke, ali ne i mere da očuva privredu u kriznim vremenima. Koje su mere za realni sektor?

Erik Berglof: Ne može se odvojiti finansijski sektor od privrede. Naročito sektor malih i srednjih preduzeća (MSP) nema alternativu kreditima. Pored toga, može im se pomoći olakšavanjem procedura za otvaranje preduzeća, skraćenjem vremena za dobijanje dozvola, promovisanjem zajedničkih ulaganja. Na kraju, kad su iscrpljene sve ostale mere, država treba da da subvencije.

Koja će biti uloga EBRD-a u Srbiji dogodine?

E. Berglof: U sledećoj godini obim ulaganja u regionu EBRD-a, što uključuje 30 zemalja, biće 20 odsto veći, što je najviše dosad. EBRD ima mnogo uticaja u finansijskom sektoru, a pošto je on u krizi veliki deo novih sredstava će biti prebačen u taj sektor. Osim toga, ulaganje u infrastrukturu je na ovim prostorima veoma važno, naročito sad, kad će za privatne kompanije biti teže da pribave kapital. Kada je reč o Srbiji, uložićemo u Koridor 10 i druge infrastrukturne projekte, uključujući Železnice Srbije, u finansijski sektor, privredni korporativni sektor i agrobiznis.

         

 Za sledeću godinu planiramo da uložimo oko 300 miliona evra kredita u Srbiju. Svota može da bude i veća, ali pošto to zavisi od kvaliteta projekata kojima se aplicira, ne bih se precizno izjašnjavao o obimu kreditiranja.

       

Planira li EBRD dalje povećanje učešća u Komercijalnoj banci?

E. Berglof: Ta mogućnost se razmatra. Takođe je prioritet da, ako bude potrebno, obezbedimo veći kapital u bankama u kojima imamo učešće. Sem toga, ulagaćemo direktno u kompanije. U planu je kredit od 15 miliona dolara za kompaniju Via One, koja će razvijati jeftiniju tehnologiju za međunarodne pozive. Oni planiraju otvaranje softver-centra u Novom Sadu. Poput tog projekta visoke tehnologije, EBRD ulaže u infrastrukturu i agrobiznis. Ključ nije u količini, nego u kvalitetu, kada budemo odlučivali koji ćemo projekat finansirati.

Nedavno ste pomenuli da srpski bankarski sistem ima manjkavosti poput mađarskog. Na šta ste konkretno mislili?

E. Berglof: Teško je povući paralelu s Mađarskom. Pokušao sam da naglasim da pri odlučivanju o tome šta treba da se radi u finansijskom sistemu ne treba zaboraviti nijednu bitnu instituciju. U Ukrajini su nastali problemi s bankom koja je šesta na tržištu, u Litvaniji takođe u banci koja je velika, ali nije najveća. I u Srbiji postoje slabosti u sistemu. U Mađarskoj je postojao problem u vezi sa izloženošću deviznog kursa. Mora se obratiti pažnja na to gde postoje takve izloženosti u Srbiji, to je ključ za nalaženje slabosti sistema.

U Srbiji postoji svest da postoji problem, ali nisam siguran da postoji u svim institucijama. Dugo su teme bile pregrejanost finansijskog sistema zbog obima kredita i spoljnotrgovinski deficit. To više nije fokus ni u regionu, već je fokus na stabilizaciji finansijskog sektora. Očuvanje tog sistema mora biti važna tema i u Srbiji.

Srbija i jeste lider u reformama, ponajpre zbog toga šta je sve urađeno u finansijskom sektoru, ali on sada ne sme biti zanemaren.

U Srbiji se na krizu gleda i kao na priliku za napredak. Izgleda li takav scenario kao verovatan?

E. Berglof: Prilika svakako leži u tome da se smanje troškovi u finansijskom sistemu, da se pojača risk-menadžment. Inflacioni pritisak će možda biti manji, ali ne treba ignorisati činjenicu da i Srbiji sledi težak period. To što će dogodine privredni rast biti upola manji nije toliko bitno koliko je bitno da finansijski sistem ostane jak.

         

 Na zapadnom tržištu se regulatori fokusiraju na bolje posmatranje institucija. Ispostavlja se da je potrebna supervizija na evropskom nivou, a ne na pojedinačnom, državnom. Iako Srbija nije deo Evropske unije, ono što se dešava tamo odlučujuće će uticati i na Srbiju jer je većinski udeo evropskih banaka.

       

Može li se reći da su najteže reforme u Srbiji sprovedene?

E. Berglof: Prva faza reformi koju ste prošli je uvek najteža, ali iskustvo drugih zemalja govori da je možda i teže uspostavljanje korporativnog upravljanja i javnost rada u vođenju kompanija, što vam predstoji.

Koliko je put ka Evropskoj uniji bitan za Srbiju?

E. Berglof: Najubedljivije objašnjenje zašto su političke i ekonomske reforme bile uspešne u ovom delu Evrope je približavanje EU. Mislim da je dobro što su vrata te zajednice još više otvorena za Srbiju sada nego u prošlosti, jer će taj pravac doneti rezultate. Na zvaničnicima EU je da to uzmu u obzir i nagrade srpske napore. Mogu se uraditi jednostavne stvari, poput onog da se Srbija više uključi u procese poput Lisabonskog. To su simboličke aktivnosti, a za mnoge ljude i više od toga, koje bi pomogle da se u Srbiji završe ekonomske reforme i podigne konkurentnost domaće privrede.

Šta za strane investitore znači prisustvo EBRD-a u Srbiji?

E. Berglof: EBRD ima ulogu da obezbedi stabilnost i javnost rada u finansijskom sektoru. Investitorima to znači sigurnost i smanjenje rizika, da strani investitori dolaze i dalje i dovode nove, pogotovo ulagače koji ne poznaju prilike u regionu. Sem toga, uloga EBRD-a je u obezbeđivanju kvalitetnih projekata u opštinama, osim u obezbeđivanju novca, jer opštine treba da budu servis klijentima.