Primereno potrebama i mogućnostima klijenata koji su i dalje u finansijskoj buli, najviše će se odobravati zajmovi za „vađenje iz čabra“, dakle, bankarskim rečnikom, keš i krediti za refinansiranje. Za razliku od perioda pre krize kad su zastupljeniji bili dugoročni krediti, za izgradnju i kupovinu stana. Za hipotekarne kredite danas nisu preterano zainteresovani ni građani niti ih banke lako odobravaju.

Privrednici, pak, mogu da računaju na kratkoročne zajmove za podršku izvozu, nabavku trajnih obrtnih sredstava kao i za održavanje tekuće likvidnosti. I kako im je više zlo da gledaju bilanse dodatno osiromašene kursnim razlikama, to će se više koristiti bankarski proizvodi za zaštitu od kursnih rizika. Konačno, pošto je novac u svetu skup, a još je skuplje „uvesti“ ga u Srbiju, zajmoprimci na jedno sasvim izvesno ne mogu da računaju – na niže kamate u naredne tri godine.

Šta je u trendu

Jedni učesnici nisu shvatali šta prodaju, drugi šta kupuju - to je bila glavna odlika svetskog tržišta kapitala do pre nekoliko godina. Pošto je krah usledio kad je “mačka pobegla iz džaka”, u trendu je povratak na bazične bankarske proizvode, smatra Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke.

“U Srbiji nikad nije bilo preterane sofisticiranosti u ponudi proizvoda, pa ni sad neće doći do drastične promene. Napredak se može očekivati u oblasti zaštite od raznih vrsta tržišnih rizika, kursnih, kamatnih, kao i rizika promene cene”. Iako je učešće takvih transakcija u ukupnom prometu i dalje vrlo nisko, Petrović naglašava da je došlo do rasta u odnosu na period pre krize.

 

U Erste banci očekuju da se može očekivati da se nastavi trend da banke osnažuju odnose sa svojim klijentima.

 

„To između ostalog znači da će se banke truditi da što bolje upoznaju svoje klijente, da će pratiti njihov razvoj i time biti u prilici da ponude pravu uslugu u pravo vreme. Takozvani ’koncept brige o klijentu’, koji je deo upravljanja ciljnim grupama, i koji je prisutan duže vreme na razvijenijim tržištima, sve više će biti zastupljen i u Srbiji“, kažu u toj banci.

Konkretno, ta će se austrijska banka fokusirati na dinarske kredite za građane, za refinansiranje i obične keš, a uz to će razvijati pakete proizvoda.

„Tokom izlaska iz krize dominantniji će biti krediti koji rešavaju osnovne potrebe, dok su u periodu pre krize dosta bili zastupljeni i duži investicioni krediti, za izgradnju i kupovinu stambenog prostora i trajnih potrošnih dobara“, objašnjavaju u toj banci za Ekonom:east.

Da će se više promeniti ponašanje klijenata i banaka nego što će kriza “proizvesti” nove proizvode, smatra predsednik Izvršnog odbora Alpha banke Georgijus Papanastasiju.

“Pre svega, očekujemo da se interesovanje privrednika promeni i da umesto dosadašnjeg interesovanja za kredite za likvidnost budu više zainteresovani za investicione zajmove, te da građani budu više okrenuti dugoročnim kreditima i to pre svega stambenim”, kaže on za naš magazin.

Trenutno privrednici u toj banci mogu da računaju na kratkoročne kredite za podršku izvozu, nabavku trajnih obrtnih sredstava kao i za održavanje tekuće likvidnosti. Što se tiče trenda kod dugoročnih kredita, atraktivni su investicioni aranžmani koji uključuju efikasnije iskorišćenje kapaciteta i ulaganje u obnovljive izvore energije.

Može biti samo skuplje

Na cenu “artikla”, pak, ne utiče samo “kupovna moć”. Narodna banka Srbije opet je podigla osnovnu stopu pola procentnog poena, kako bi rast cena na malo ostao u zadatim okvirima. Kako ta stopa bude rasla, tako će poskupljivati i krediti u dinarima. “Na kratak rok, završen je period relaksacije monetarne politike, ispred nas je njeno zatezanje”, smatra Zoran Petrović.

Ne baš tim rečima, ali svakako u tom duhu za Ekonom:east govori i viceguverner Bojan Marković.

“Kretanje referentne kamatne stope zavisiće od budućih ekonomskih kretanja. Ukoliko se faktori koji utiču na porast inflatornih pritisaka pokažu značajnijim nego što očekujemo, onda se ne može isključiti mogućnost povećanja referentne stope i obrnuto”, kaže on.

Većinu građana ipak više zanima šta radi Evropska centralna banka zbog zajmova koji su podigli i koji su vezani za kretanje EURIBOR-a.

“Kako se privreda oporavlja, za očekivati je da će ECB ukidati postojeće stimulativne mere što će dovesti do rasta cene novca i u Srbiji. S druge strane, premije rizika u narednom periodu bi mogle da se spuste. Međutim, konačna cena kredita zavisi i od kreditnog rizika zemlje i klijenta tako da je teško očekivati da u roku od tri godine kamate padaju”, tumači Petrović.

Srđan Tanjga, finansijski analitičar sa Wall Street-a i stručnjak za ulaganja u zemlje u razvoju kaže da će cene kredita ostati na sličnim nivoima u skorijoj budućnosti.

“A kad centralne banke počnu da povećavaju svoje kamate koje su trenutno oko nule, može se desiti da potrošačke kamate porastu. Što se tiče zemalja istočne Evrope poput Srbije, verujem da će apetit za rizikom biti manji, pogotovo među filijalama stranih banaka koje su se ‘opekle’ u regionu, pa situacija neće biti bolja nego na Zapadu”, smatra naš sagovornik.

Oštriji uslovi zaduživanja

Usled anemičnog oporavka američke i evropske privrede, neizvesnosti oko izbavljenja mediteranskih zemalja, kompanije se intenzivno razdužuju. Kao posledica, banke pooštravaju uslove kreditiranja, tumači profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

 

“Pogoršanje se meri kroz stepen restriktivnosti prema kompanijama koji je u evrozoni u drugom kvartalu povećan na 11 u odnosu na tri odsto u prvom kvartalu. Razlog za to proističe iz teškoća da se na međubankarskom tržištu dođe do izvora kapitala, kao i zbog toga što banke žele da izbegnu nepredviđene udare sa tržišta jer se ne isključuje mogućnost da još neke banke potonu. Likvidnost je dakle odbrambeni štit i banke, svesne toga, ne žele da pozajmljuju drugim bankama i korporativnom sektoru. Što se tiče sektora stanovništva situacija je povoljnija, pa se očekuje da takvi budu i uslovi kreditiranja. Uprkos tome, građani se razdužuju i istovremeno više štede nego što se zadužuju”, kaže on.

 

Georgijus Papanastasiju tvrdi da je, sa druge strane, većina banaka kriterijume procene kreditne sposobnosti klijenata prilagodila okolnostima koje vladaju na tržištu poslednje dve godine. “Pitanje je da li je uopšte i moguće dodatno zaoštravanje bez da se to ne odrazi na suštinu bankarskog poslovanja”, dodaje on.

Đorđe Đukić, koji je i član UO AIK banke, na primeru te finansijske institucije ukazuje na drugi problem. Na domaćem tržištu, gotovo svi depoziti su oročeni na godinu dana, a na svetskom tržištu teško je doći do kapitala kojim bi se finansirali dugoročni projekti, poput putne ili energetske infrastrukture.

“Guverner bi trebalo da hitno izmeni odluku o obaveznoj rezervi banaka tako da se devizna obavezna rezerva ne obračunava na obaveze po emitovanju hartija od vrednosti poput evro-obveznica ili drugih instrumenata čime bi se bar donekle otvorila vrata da prvoklasne banke mogu da, kad se steknu uslovi na međunarodnom tržištu, mobilišu dugoročne izvore koji su preko potrebni zemlji i bez kojih nema investicija”.

Viceguverner Marković, pak, kaže za Ekonom:east da je odlukom o smanjivanju obavezne rezerve, koju je NBS donela u martu, u saradnji sa bankama i MMF-om, egzaktno utvrđena putanja unificiranja i smanjivanja stope obavezne rezerve. “Taj proces teče po planu i NBS zasad ne razmatra izmene utvrđenog plana”, zaključuje on.

Profesor Đukić kaže da je dodatno breme za izdavanje evro-obveznica kako bi se prikupio novac na duži rok, nizak rejting zemlje, BB-. Kako su, zbog ekonomskih i političkih razloga, mali izgledi da se on popravi, prvoklasna banka iz Srbije koja se prvi put pojavljuje na međunarodnom tržištu, morala bi, u ovom momentu da plati cenu od 9,41 odsto. Sve i da se to desi, za klijenta takve banke bi kredit bio barem duplo skuplji, jer je 25 odsto pozajmljenih para mrtvo pošto stoji na računu NBS kao obavezna devizna rezerva.