Kako je saopšteno iz Kraljevske švedske akademije nauka, trojac je zaslužio nagradu za naučni rad u kojem su objasnili kako su nezaposlenost, radna mesta i plate uslovljeni propisima i politikom.

Trojica ekonomista će podeliti nagradu vrednu 1,5 miliona dolara.

Prodavci i kupci

  New York Times piše da su istraživači proveli decenije pokušavajući da shvate zašto ljudima treba mnogo vremena da nađu posao, čak i u „dobrim vremenima“, kao i zašto ima nezaposlenih čak i kada ima nepopunjenih radnih mesta na tržištu. Budući da su mnoge zemlje sa razvijenim ekonomijama ozbiljno zabrinute zbog nivoa nezaposlenosti nakon najgore ekonomske krize od Velike depresije, nagrada je otišla u ruke onima koji su se bavili ovim problemom.

„Teorija je postala dominantni model za razmatranje efekata ekonomsko-političkih mera na tržište rada“, obrazložio je švedski komitet svoju odluku.

Kako se navodi u saopštenju ove institucije, mere uključuju beneficije i pravila koja se odnose na otpuštanja i zapošljavanja. Uprkos tome, kako je rekao Tore Ellingsen, član Komiteta za dodelu Nobelove nagrade, teorija ne nudi jednostavne predloge kako se vratiti na punu zaposlenost.

Američko-britanski stručni trojac je objasnio kako prodavci i kupci, u ovom slučaju poslodavci i potencijalni zaposleni, ne nađu uvek jedni druge odmah što vodi takozvanom „trenju“. Dok tradicionalna teorija tržišta govori da se prodavci i kupci odmah pronađu sami na tržištu, bez troškova i sa savršenim razumevanjem koliko šta košta, ovi ekonomisti pokazuju da se to ne događa u „stvarnom svetu“. Oni, ipak, veruju da će, kako su se izrazili, uporna stopa nezaposlenosti lagano padati.

„Sa primerenim makroekonomskim politikama nema razloga ne verovati da se jednom kada ovo prebrodimo nećemo vratiti na normalnu stopu zaposlenosti“, izjavio je Peter Diamond, profesor Masačusetskog univerziteta.

Bolan proces

Diamond je dodao da će činjenica da se taj proces sporo realizuje biti bolna za svetsku ekonomiju. On je rekao da će za američku ekonomiju biti od velikog značaja ako uspe da zadrži radna mesta profesora, vatrogasaca i policije. Njega je Obama proteklog meseca predložio za šefa Američkih federalnih rezervi pošto je izbor ovog mesta vraćen Beloj kući u avgustu.

Komentarišući nagradu, drugi Nobelovac Christopher Pissarides sa Londonske ekonomske škole istakao je da se problemom nezaposlenosti počeo baviti kako bi doprineo društvu tamo gde ekonomisti to mogu, navodi Reuters.

Sedamdesetjednogodišnji profesor na Northwestern univerzitetu, Dale Mortensen dodao je da je osnove svoje teorije postavio tokom naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka, ali da mu je ona poslužila kao okvir da postavi prava pitanja u vezi sa „novom“ finansijskom krizom.

„Pravo pitanje sada je kako kriza utiče na tržište rada budući da najdirektniji uticaj ima na poslodavce. Ako oni teško finansiraju stvaranje novih radnih mesta to je osnovni uzrok smanjenja slobodnih radnih mesta i rasta nezaposlenosti“, istakao je Mortensen.