Glavni rizici za globalni oporavak, koji imaju nesumnjive reperkusije i na ekonomsku situaciju u Srbiji, su visoka nezaposlenost i rast cena sirovina (u ovom trenutku stanje se dodatno zakomplikovalo usled prekidanja lanca isporuke nafte). Probleme predstavljaju i dalje rastuća fiskalna opterećenja na zapadu, kao i rizik „pregrejavanja“, što bi značilo nastavljanje rasta iznad potencijala koji nije održiv, u zemljama u razvoju (ZUR). Pooštravanje fiskalne i monetarne politike čini se neophodnim i samo se postavlja pitanje vremena. U zemljama u razvoju, naime, smanjenje državnih transfera treba da bude praćeno rastom socijalnih izdataka koji bi bili usmereni ka najviše pogođenim slojevima stanovništva usled rasta cena hrane.

Potreba za finansijskim reformama je urgentna, kao i za „preseljavanjem“ (rebalansiranjem) globalne tražnje, što bi se svodilo na njeno podsticanje u Aziji i smanjivanje u zapadnim zemljama (to bi uslovilo i relativni pad izvoza prvih i rast izvoza drugih). Najefikasniji načini za postizanje tog cilja su fiskalna prilagođavanja u ekonomijama sa velikim deficitom tekućeg računa platnog bilansa i jačanje valuta i domaće tražnje u zemljama sa platnobilansnim suficitom. Za sada je ohrabrujuće poboljšanje na finansijskim tržištima (rast berzi) kao i rastuće poverenje investitora u razvijenim zemljama.

Nastavak oporavka

Rast cena sirovina, kao i hrane, koji je izazvao socijalne tenzije u Severnoj Africi i Bliskom istoku i potencijalno ugrožava subsaharsku Afriku, veći je od očekivanog i izazvan je snažnom tražnjom i šokovima na strani ponude (poput faktičkog prekida isporuka usled rata u Libiji). Rast cena nafte za sada ima vrlo blag uticaj na ekonomsku aktivnost kao i katastrofa u Japanu.

Jasno je da razvijene zemlje u srednjem roku moraju smanjiti nivo javnog duga. U ovoj godini većina njih blago će obuzdati deficite konsolidovanog budžeta, ali ne u dovoljnoj meri da spreči rast javnog duga. S druge strane, fiskalni saldo kod značajnog broja zemalja u razvoju je unapređen i to zahvaljujući visokim cenama sirovina i(li) prilivima kapitala. Treba dodati da u procesu smanjivanja fiskalnih deficita posebno treba brinuti o rashodima sa zdravstvo i penzije, koji su, inače, projektovani da rastu u narednim godinama usled demografskih tendencija, povezanih sa starenjem populacije u razvijenim zemljama.

Dve trećine razvijenih zemalja će beležiti rast javnog duga, čiji će prosečni nivo dostići 100 odsto BDP-a, prvi put posle Drugog svetskog rata. Bez dodatnog stezanja kaiša smanjenje deficita će se usporiti tek 2013. i 2014, što će deficite ostaviti na značajno višem nivou nego pre krize.

Zašto je problem visok javni dug? Visok javni dug povećava rashode države za njegovo finansiranje, kako kamata tako i glavnice („iznad“ i „ispod crte“ budžeta). Posledica je da javni prihodi ili pak fiskalni deficit, a najčešće oboje, moraju biti relativno visoki kako bi se date obaveze izvršavale. Problem se svodi na to što je nivo opterećenja privrede porezima već dovoljno destimulativan za privatni sektor tako da njegovo dalje povećavanje ugrožava konkurentnost mikroekonomskih jedinica (preduzeća). Doštampavanje državnih obveznica kojima se faktički finansira gro fiskalnih deficita nosi i problem istiskivanja privatnih investicija jer je neretko za investitora bolja solucija sigurno ulaganje u hartije države nego u biznis koji, posebno u uslovima krize, može biti neprihvatljivo rizičan. Rešenje se čini jednostavnim: budući da je javni dug u stvari suma svih pređašnjih fiskalnih deficita potrebno je samo smanjiti ili održati nominalni nivo fiskalnog deficita i povećati realni BDP, pa će udeo javnog duga (ukoliko je realna kamata na njega niža od rasta BDP-a) padati. Međutim, postići tako nešto nije nimalo jednostavno i MMF već projektuje da će proces smanjivanja deficita i dugova biti relativno spor u ovoj godini, posebno kada su u pitanju Sjedinjene Američke Države i Japan, prva i treća ekonomija sveta. Zato će SAD morati značajno da smanji deficit konsolidovanog budžeta u 2012. i 2013. ako želi da ispuni zacrtane ekonomske ciljeve. Japan će pak usled prirodne katastrofe u martu ove godine morati da poveća fiskalne rashode..

Prosečan fiskalni deficit za razvijene zemlje trebalo bi da opadne u 2011. za 0,75 odsto BDP-a na i dalje visokih sedam odsto BDP-a, što je ipak sporije nego što se ranije očekivalo (pad deficita u zemljama u razvoju biće tri puta skromniji). Trend smanjenja dugova i deficita kod najmanje razvijenih zemalja, takođe, biće usporen u 2011. usled rizika rasta cena hrane i energenata, što će imati i socijalne implikacije.

Ono što je barem za sada olakšavajuća okolnost za servisiranje javnog duga su relativno niske kamate na državne obveznice (oko 3,5 odsto na desetogodišnje bondove u SAD ili EU i znatno niže u Japanu), što je i posledica ultra niskih osnovnih kamata centralnih banaka (to je deo strategije podsticanja tražnje radi ublažavanja efekata krize). Da bi se oporavak nastavio kamate moraju ostati niske (skorašnji rast osnovne kamate ECB za 0,25 odsto tu ne menja ništa bitno, ona je i dalje realno negativna) i to toliko dugo koliko pritisci za rast nadnica budu slabi, inflatorna očekivanja relativno niska i rast kreditiranja spor.

Kada su u pitanju niske kamate izuzetak su periferne zemlje evrozone, koje prolaze kroz krizu suverenih dugova, koja se simplifikovano može objasniti kao nespremnost (ino)investitora da bez vrlo visoke kamate dalje kupuje obveznice Grčke, Portugala ili Irske (akcija ECB, EU i Evro grupe u cilju spašavanja ovih zemalja na kraju će se ipak svesti na reprogram duga, gde će teret podneti i država i banke). Jasno je da u evrozoni treba podržati snažno fiskalno prilagođavanje (odnosno pad realne javne potrošnje), restrukturiranje banaka (reprogramirati ili otpisati loše zajmove, uvesti dodatne stres testove, rekapitalizovati neke banke) i pospešiti reforme koje podstiču konkurentnost i rast.

Ekonomija Srbije na početku 2011.

MMF je 8. aprila ove godine obavio sedmu, poslednju reviziju stend-baj kreditnog aranžmana sa Srbijom, koja je povukla oko 1,5 milijardi evra. Direktor MMF-a Stros-Kan je izjavio da je "zadovoljavajući rezultat privrednog programa Srbije doprineo smanjenju ranjivosti srpske ekonomije i pomogao da se predupredi finansijski krah tokom svetske krize".

Ono što su čelnici MMF-a još naglasili teško da nije poznato nama u Srbiji. Potrebne su politički teške reforme da bi se ukorenio održivi rast, odnosno smanjenje prevelikog javnog sektora, nastavak reforme penzija, racionalizacija javnih preduzeća i unapređenje poslovnog okruženja.

Na početku 2011. srpski izvoz, uvoz i industrija rastu, kupovna moć je u blagom padu, inflacija je prilično visoka, dok dinar apresira.

U prva dva meseca 2011, u odnosu na isti period 2010, ostvaren je solidan rast industrijske proizvodnje od pet odsto. Trend industrijske proizvodnje u poslednja četiri meseca je pozitivan i ako bi bio nastavljen, rast u 2011. mogao bi lako preći ostvareno povećanje u januaru i februaru ove godine. Izvoz robe (u evrima) u prva dva meseca 2011. veći je za ohrabrujućih 36 odsto, u odnosu na isti period prošle godine, dok je ostvareni rast uvoza 22 odsto (rast prihoda po osnovu uvoznog PDV-a u martu nagoveštava dalji rast robnog uvoza, što implicira i povećanje industrijske proizvodnje). Desezonirani indeks februar/januar 2011. pokazuje da izvoz raste za 5,5 odsto, a uvoz opada za blizu osam procenata.

Punjenje budžeta u prva tri meseca, koje je veće od plana za oko dva odsto, dobar je indikator (i pored toga što dobar deo tog prirasta dolazi od PDV-a na uvoznu robu) i otvara prostor za neku vrstu, čini se politički neizbežne, nagodbe sa sindikatima. Naime, vlasti su za sada uspešno upravljale pritiskom da popuste javne rashode. Međutim, javne finansije bi mogle ostati pod kontrolom i pridržavanje propisa o fiskalnoj odgovornosti bi moglo biti održano i uz blaga popuštanja onima koji traže veće budžetske transfere. Politička cena izbegavanja tog ustupka mogla bi da bude neprihvatljivo visoka za vlast i s tim treba računati kao sa činjeničnim stanjem.

Podaci o prometu robe u trgovini na malo u prva dva meseca 2011, u odnosu na isti period 2010, nisu povoljni i pokazuju da je on realno manji za oko pet odsto. U februaru 2011, u odnosu na prethodni mesec, realni obim prometa opada za gotovo tri odsto. Prosečna zarada (bez poreza i doprinosa) u periodu januar - februar 2011, u odnosu na isti periodu lane, realno je faktički nepromenjena. Međutim, kupovna moć manja je usled pada ukupne sume isplaćenih zarada i penzija u odnosu na prošlu godinu, što je posledica kako pada zaposlenosti (oko pet odsto), tako i smanjenja realnih penzija. Iako još postoji višak kapaciteta u privredi, inflacija koja u prva tri meseca 2011. iznosi čak 5,5 odsto, posledica je poskupljenja hrane i prenetog uticaja deprecijacije kursa dinara tokom 2010. Pojačana restriktivnost NBS ublažava ove negativne tendencije.

Pozitivni trendovi razmene, industrije, stabilizacija građevinarstva kao i rast u sektoru transporta, finansija i usluga u prva dva meseca 2011. nagoveštavaju da ova godina ipak ne bi trebalo da bude izgubljena i da je projektovani rast BDP-a od tri odsto realno ostvariv. Sledeća godina trebalo bi da bude znatno bolja (MMF projektuje rast BDP-a od 5 odsto). U odnosu na zemlje okruženja, odnosno Zapadnog Balkana, rast Srbije je iznad prosečan. Bankarski sistem Srbije je i dalje likvidan i dobro kapitalizovan, što je praktično preduslov za promenu strukture korporativnog sektora. Sumarno posmatrano Srbija ipak napreduje ka uravnoteženijem privrednom rastu. Na kraju, dobro je što Srbija nedavno najavila da će zatražiti novi aranžman sa MMF-om iz predostrožnosti, u kojem bi MMF imao kontrolnu i savetodavnu ulogu, a u slučaju potrebe za dodatnim novcem aranžman bi prerastao u kreditni.

Glose

Glavni rizici za globalni oporavak, koji imaju nesumnjive reperkusije i na ekonomsku situaciju u Srbiji, su visoka nezaposlenost i rast cena sirovina (u ovom trenutku stanje se dodatno zakomplikovalo usled prekidanja lanca isporuke nafte). Probleme predstavljaju i dalje rastuća fiskalna opterećenja na zapadu, kao i rizik „pregrejavanja“, što bi značilo nastavljanje rasta iznad potencijala koji nije održiv, u zemljama u razvoju

Rast cena sirovina, kao i hrane, koji je izazvao socijalne tenzije u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, a potencijalno ugrožava subsaharsku Afriku, veći je od očekivanog i izazvan je snažnom tražnjom i šokovima na strani ponude - poput faktičkog prekida isporuka usled rata u Libiji. Rast cena nafte za sada ima vrlo blag uticaj na ekonomsku aktivnost kao i katastrofa u Japanu

Prosečan fiskalni deficit za razvijene zemlje trebalo bi da opadne u 2011. za 0,75 odsto BDP-a, na i dalje visokih sedam odsto BDP-a, što je ipak sporije nego što se ranije očekivalo. Pad deficita u zemljama u razvoju biće tri puta skromniji. Trend smanjenja dugova i deficita kod najmanje razvijenih zemalja, takođe, biće usporen u 2011. usled rizika rasta cena hrane i energenata, što će imati i socijalne implikacije

Pozitivni trendovi razmene, industrije, stabilizacija građevinarstva kao i rast u sektoru transporta, finansija i usluga u Srbiji u prva dva meseca 2011. nagoveštavaju da ova godina ipak ne bi trebalo da bude izgubljena i da je projektovani rast BDP-a od tri odsto realno ostvariv