Vodeća tema ovog broja EMG Intelligence Unita biće pokrivena sa pet autorskih, stručnih, tekstova. U autorskom članku ministra ekonomije fokus je stavljena na mere i ostvarene rezultate na planu podrške domaćem izvozu. U narednom tekstu analiziramo dinamiku i kvalitativne promene robne razmene Srbije. Podatak da su u prvoj deceniji 21. veka robni izvoz i uvoz Srbije prosečno rasli 15, odnosno 13,3 procenta godišnje na prvih mah ukazuje na snažne domete srpske tranzicije. Međutim, problem je nedopustivo niska baza, i dostignuća Slovačke, Češke, Mađarske i Slovenije ukazuju da bi Srbija trebalo da učetvorostruči udeo robnog izvoza u BDP-u. Sledi komparativna analiza robne razmene, trgovinskog deficita, deviznog kursa i spoljnog duga tokom prethodne decenije, koji je uradio urednik portala makroekonomija.org. Sledeći članak bavi se razvojem spoljnotrgovinskih odnosa sa najvažnijim izvozno-uvoznim partnerom Srbije, EU. Autorka, saradnica Kancelarije za evropske integracije, ukazuje na velike prednosti liberalizacije. Indikativno je da su, i pored toga što je

2010. povećan preferencijalni uvoz iz EU, ostvarene koristi od preferencijalnog izvoza u EU značajno veće od gubitaka zbog smanjenih carina.

Sledeći tekst obrađuje tematiku osiguranja i finansiranja izvoznih poslova (prirodno, potpisnik je iz AOFI-a). Ono što smatramo vrlo važnim delom EMG Intelligence Unita su aneksi, odnosno tabele. Ovaj put potrudili smo se da obezbedimo vrlo iscrpne statističke podatke o razmeni Srbije, kao i izvozu i uvozu G7, BRIC(S), svih država EU kao i zemalja u okruženju.

Ono što se može zaključiti posle čitanja svih tekstova je da ključ izvoznog uspeha leži u prilivu stranih direktnih investicija u propulzivne sektore koji bi ''proširili'' izvoznu ponudu Srbije. Kao zemlja sa relativno malom vrednošću izvoza Srbija je, na osnovu jednostavnih zakonitosti ekonomije obima i transportnih troškova, orijentisana tako da najveći deo izvoza plasira u okolne zemlje, dok uvozi sa svetske pijace gde je roba najjeftinija.