Podaci u tabelama su iz baza podataka (1) IMF World Economic Outlook, april 2011 (za BDP po kupovnoj snazi); (2) Svetske trgovinske ogranizacije su podaci o izvozu i uvozu; (3) CIA Factbook i World Development Indicators za podatke o spoljnom dugu. U zemlje Istočne Evrope uvrštena je Grčka i Turska, jer je kriza u Grčkoj pokazala da nije dovoljno svrstati se u kategoriju razvijenih zemalja kako bi se izbegli ozbiljni ekonomski problemi.

Paul Krugman je u svojoj kolumni u The New York Times-u krajem 2009. godine pisao o ekonomski izgubljenoj deceniji za Ameriku usled efekata svetske krize. Među najrazvijenijim zemljama, nakon Australije i Kanade, SAD još stoje i najbolje. Neophodno je prvo analizirati podakte o BDP-u budući da većina pokazatelja eksterne pozicije zemlje ima veću relativnu težinu ako se stavi u odnos sa BDP-om. Prva tabela prikazuje rang odabranih zemalja prema promeni BDP-a po kupovnoj snazi u tekućim američkim dolarima. Uključene su i zemlje BRICS-a radi poređenja ostvarenih rezultata sa razvijenim zemljama. Indija će u 2011. godini, a najkasnije u 2012. postati treća svetska ekonomija, ispred Japana, a iza SAD i Kine. Podaci o BDP-u po kupovnoj snazi valuta su korišćeni zato što promene kurseva mogu da utiču značajno u pravcu iskrivljavanja realnih kretanja. Po tekućem kursu valuta je uobičajeno da što je neka zemlja siromašnija, to je i više relativno potcenjena vrednost njene ekonomije.

Srbija je blago iznad svetskog proseka prema ostvarenoj dinamici, ali će nas podaci o trgovinskom debalansu uveriti u „balon“ ostvarenog rasta koji će se dugo „izduvati“. Relativno visok rast posledica je i jedne od najnižih osnovica u Evropi u 2000. godini, jer je tada imala više nego upola manji BDP u poređenju sa rekordnim u 1989. godini.

Tabela 1: Rang zemalja prema indeksu BDP-a u 2010. godini prema 2000, u tekućim $ prema kupovnoj snazi
rang/zemlja:		2000	2005	2010	Indeks
1	Ekvat. Gvineja	3.908	15.080	23.819	609,5
5	Kina	3.013.637	5.364.259	10.085.708	334,7
20	Indija	1.582.343	2.434.365	4.060.392	256,6
47	Moldavija	5.374	8.492	10.986	204,4
50	Albanija	11.742	16.780	23.864	203,2
56	Rusija	1.120.329	1.696.732	2.222.957	198,4
72	Bugarska	51.066	76.731	96.778	189,5
79	Turska	512.697	747.326	960.511	187,3
80	Srbija	42.848	61.872	80.104	186,9
82	Rumunija	136.849	203.333	254.160	185,7
86	BIH	16.498	23.565	30.327	183,8
93	Poljska	396.280	517.957	721.319	182,0
95	Estonija	13.595	22.394	24.689	181,6
101	Letonija	18.278	30.402	32.513	177,9
102	Južna Afrika	295.625	405.757	523.954	177,2
105	Brazil	1.233.816	1.584.604	2.172.058	176,0
110	Crna Gora	3.850	4.961	6.724	174,6
114	Češka	153.770	207.284	261.294	169,9
120	Australija	527.373	695.668	882.362	167,3
126	Slovenija	34.767	46.856	56.578	162,7
129	Hrvatska	48.183	67.179	78.090	162,1
130	Makedonija	12.425	15.480	19.996	160,9
137	Grčka	205.611	277.442	318.082	154,7
142	Mađarska	123.683	171.046	187.627	151,7
144	Kanada	888.121	1.132.000	1.330.272	149,8
148	SAD	9.951.475	12.638.375	14.657.800	147,3
160	Britanija	1.515.524	1.932.659	2.172.768	143,4
166	Francuska	1.535.344	1.868.870	2.145.487	139,7
168	Nemačka	2.162.275	2.512.094	2.940.434	136,0
Izvor: IMF

Podaci o dinamici izvoza pokazuju da je Srbija prema prosečnoj godišnjoj stopi rasta uporediva sa Kinom, i da je imala najbrži rast među evropskim zemljama. Osim niske osnovice, na brzinu je uticalo preklasifikovanje Crne Gore u spoljnu trgovinu, što nije bio slučaj 2000. godine. Kada se isključi izvoz u Crnu Goru, prosečna stopa se smanjuje na 19%, te se Albanija svrstava u “Evropskog lidera”, ali i Srbija i Albanija imaju simbolične vrednosti izvoza u odnosu na druge zemlje Evrope. Visoka stopa rasta izvoza ipak je smanjila relativne zaostatke u odnosu na druge zemlje u tranziciji. Povoljan podatak predstavlja veća vrednost robnog izvoza u februaru i martu ove godine od Hrvatske, što je poslednji put bio slučaj pre 19 godina, pred uvođenje sankcija UN.

Tabela 2: Rang zemalja prema prosečnoj godišnjoj stopi rasta izvoza, u milionima $ i %
rang	zemlja:	2000	2005	2010
1	Sijera Leone	13	158	350	39,0
12	Kina	249.203	761.953	1.577.824	20,3
13	Srbija	1.558	4.482	9.795	20,2
14	Albanija	258	658	1.550	19,6
17	Slovačka	11.832	31.889	65.127	18,6
33	Poljska	31.747	89.437	155.851	17,2
38	Rumunija	10.412	27.688	49.343	16,8
41	Češka	29.094	78.110	132.971	16,4
42	BiH	1.069	2.400	4.803	16,2
43	Bugarska	4.852	11.739	20.620	15,6
47	Turska	27.775	73.476	113.899	15,2
66	Mađarska	28.192	62.936	95.484	13,0
67	Slovenija	8.770	19.248	29.423	12,9
68	Moldavija	472	1.091	1.582	12,9
81	Estonija	3.830	7.716	11.596	11,7
90	Crna Gora	165	573	470	11,0
96	Hrvatska	4.432	8.773	11.807	10,3
101	Makedonija	1.323	2.041	3.302	9,6
142	Grčka	11.751	17.278	20.919	5,9
Izvor: WTO

Tabela 3 prikazuje udele robnog izvoza u BDP-u po kupovnoj snazi valuta i ovde su četiri zemlje Istočne Evrope rangirane među prvih 15, sa udelima od 50 do 55% robnog izvoza u BDP-u, dok su ispred njih najrazvijenije svetske zemlje sa manjim brojem stanovnika. Od Srbije, sa skromnim udelom robnog izvoza od 12,2% u BDP-u po kupovnoj snazi, manji udeo imaju četiri zemlje sa velikim prihodima od turizma: Turska, Grčka, Albanija i Crna Gora. Slovačka, Češka, Mađarska i Slovenija su primer da Srbija treba da učetvorostruči udeo robnog izvoza u BDP-u, a do 2016. godine se očekuje, prema projekcijama MMF-a, da Srbija udvostruči vrednost robnog izvoza (ali ne i udeo u BDP-u).

Tabela 3: Udeo robnog izvoza u BDP-u po PPP, u %
Rang/zemlja:		2000	2005	2010
1	Hongkong-Kina	115,09	120,17	123,11
2	Singapur	103,26	118,65	120,53
3	Belgija	67,83	99,11	104,28
8	Slovačka	19,50	36,91	54,20
9	Slovenija	25,23	41,08	52,00
12	Mađarska	22,79	36,79	50,89
13	Češka	18,92	37,68	50,89
21	Estonija	28,17	34,46	46,97
65	Bugarska	9,50	15,30	21,31
71	Rumunija	7,61	13,62	19,41
84	Makedonija	10,65	13,18	16,51
89	BiH	6,48	10,18	15,84
93	Hrvatska	9,20	13,06	15,12
97	Moldavija	8,78	12,85	14,40
114	Srbija	3,64	7,24	12,23
117	Turska	5,42	9,83	11,86
146	Crna Gora	4,29	11,55	6,99
150	Grčka	5,72	6,23	6,58
151	Albanija	2,20	3,92	6,50
Izvor: Proračuni autora na osnovu WTO i IMF

Rang Srbije kod uvoza je niži, što je posledica sporijeg oporavka uvoza nakon rekorda u 2008. godini. U 2008. godini rang Srbije je bio među prvih deset prema brzini rasta nakon 2000. godine.

Tabela 4: Rang zemalja prema prosečnoj godišnjoj stopi rasta uvoza, u milionima $ i %
rang	zemlja:	2000	2005	2010
1	Ekvat. Gvineja	451	1.310	5.700	28,9
2	Čad	317	950	2.500	22,9
3	Gruzija	709	2.490	5.097	21,8
10	Indija	51.523	142.870	322.702	20,1
12	Kina	225.094	659.953	1.395.099	20,0
17	Crna Gora	381	1.212	2.205	19,2
24	Slovačka	12.760	34.649	66.151	17,9
26	Srbija	3.330	10.461	16.730	17,5
27	Moldavija	777	2.292	3.855	17,4
30	Rumunija	13.148	40.518	61.874	16,8
40	Litvanija	5.457	15.548	23.277	15,6
42	Albanija	1.090	2.618	4.601	15,5
47	Češka	31.974	76.512	126.185	14,7
51	Bugarska	6.544	18.163	25.341	14,5
58	Letonija	3.202	8.697	11.483	13,6
63	Poljska	49.029	101.639	173.753	13,5
70	Turska	54.503	116.774	185.497	13,0
93	BiH	3.107	7.070	9.223	11,5
95	Slovenija	10.147	20.337	29.998	11,4
104	Mađarska	32.172	66.552	88.125	10,6
112	Makedonija	2.094	3.228	5.451	10,0
115	Hrvatska	7.887	18.560	20.054	9,8
Izvor: WTO

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.

Korisničko ime: Šifra: Zapamti me

Zaboravljena šifra?