Čuvši od zvaničnika da je u Srbiji počela ozbiljna seča suvišnih propisa i da je ekonomska kriza skoro gotova, Slobodan Jovanović odlučio je da počne samostalan biznis.

Uputio se u novu, blistavu zgradu Agencije za privredne registre kod Brankovog mosta gde se, nakon svega nekoliko minuta čekanja u redu sreo s ljubaznim, mladim šalterskim službenikom. Ovaj mu je strpljivo objasnio jednostavnu proceduru otvaranja firme koja sad traje u proseku tri, najviše šest dana. Još mu je dao i savete kako da popuni potrebne formulare i gde da nađe model ugovora koji treba da overi u sudu, kako ne bi, bez potrebe, angažovao advokata ili agenciju.

Na osnovu prvog susreta s birokratskom aždajom o kojoj je toliko slušao pomislio je da je pogodio pravi trenutak za otvaranje firme jer Srbija počinje da liči na Evropu.

Za tri dana se vratio s potrebnim papirima u APR, dobio potvrdu o osnivanju firme i shvatio da je tek na početku procedure, a na kraju postignutih rezutata pompezno počete reforme propisa. Krenuo je dalje da svojim vremenom i novcem popunjava rupe u zaostalom tehnološkom i informacionom razvoju propale državne mašinerije. Sledeći korak bila je Poreska uprava, prozvana u medijima za glavnog kočničara reformi.

Jednošalterski sistem nažalost nije u potpunosti sproveden, pa je i dalje potrebno nakon dobijanja poreskog identifikacionog broja u APR-u ići u Poresku upravu, podneti još dokumenata i čekati njihovo rešenje o dodeli PIB-a. Jovanović je pokucao na vrata takozvane kancelarijske kontrole u filijali Poreske uprave i zaglavio još sedam dana u neophodnim procedurama.

Borba za šalter

 

Brzo ga stiže nova nelogičnost na kojoj iskusnije kolege budućeg srpskog preduzetnika već godinama gube novac, ali ne i vreme jer su odustali od svega i angažovali za takve poslove kvalifikovanu osobu opremljenu strpljenjem i talentom za administraciju. Na red je, naime, došla prijava dva buduća zaposlena. Prvo je otišao u knjižaru i kupio dva obrasca potrebna za prijavu zaposlenih, M1 i E3, a zatim u poštu jer samo tamo može da se kupi treći obrazac, M.

Sa originalima i kopijama tri obrasca ručno popunjena skoro identičnim podacima, pečatirana i potpisana, radnim knjižicama i ugovorima o radu, kreće put šaltera u tri državne institucije, u Nacionalnu službu za zapošljavanje da bi overio obrasce M1, koje potom nosi u Fond penzijsko-invalidskog osiguranja. Odatle sa overenom radnom knjižicom i obrascima M odlazi u filijalu Zavoda za zdravstveno osiguranje po zdravstvene knjižice. Naravno, sve to dešava se u radno vreme jer šalteri rade do 15.00, osim u zdravstvenom, gde odnedavno klijenti mogu da „sređuju poslove“ do 19.00. Pri odjavi zaposlenih prolazi se kroz skoro identičnu proceduru.

Primena jednošalterskog sistema i u ovom slučaju upravo je jedna od preporuka privrednika i Jedinice za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa koju Vlada Srbije još nije uspela da usvoji jer nadležna ministarstva ne mogu da se usaglase. Razlog je, kako kaže Andreja Marušić, rukovodilac Jedinice, borba koju za šaltere vode Fond PIO i ZZO. Neko će, u slučaju uvođenja jednošalterskog sistema, između ostalih gubitaka, morati i da otpusti višak zaposlenih.

Predlog Jedinice je da ZZO postane jedinstven šalter jer, kaže Marušić, ZZO ima bazu najšireg kruga osiguranika, sve zdravstveno osigurane građane, dok Fond PIO vodi samo zaposlene i penzionere. Fond PIO osporava njihovu ideju o uvođenju jednošalterskog sistema, ali još nisu dali argumente zašto. Jednošalterski sistem za prijavu i odjavu zaposlenih bi, prema proceni Jedinice za sprovođenje SRP, uštedeo privrednicima blizu 15 miliona evra godišnje. Koliko bi se tek uštedelo kad bi jednog dana prijave mogle da se šalju elektronskim putem.

Probijanje rokova

Jedna od 223 preporuke koje je Vlada usvojila krajem decembra bila je i mogućnost da mala i srednja preduzeća mogu Poreskoj upravi dostavljati podatke, obračune i prijave uplata elektronskim putem. Rok za početak primene bio je 1. februar 2009, a procenjena ušteda za privrednike u prvoj godini 8,5 miliona evra. Marušić smatra da je primena te preporuke relativno jednostavna jer Centar za velike poreske obveznike već daje tu mogućnost velikim preduzećima.

 

Međutim, prijave uplate poreza i doprinosa za zaposlene i dalje je moguće dostaviti samo na šalter Poreske uprave ili poštom. U centru Poreske uprave za informisanje kažu da elektronska dostava sigurno neće biti omogućena u naredna dva meseca. Trenutno, kažu, rade na tehničkom opremanju filijala, a kad će biti spremni da počnu primanje poreskih prijava elektronskim putem nisu znali da odgovore.

To je samo vrh ledenog brega besmislenih propisa koji guše privredu i građane. Privrednici još nisu osetili nikakvu korist iako se o reformi državne uprave, smanjenju administracije, giljotini propisa i pojednostavljenju procedura neprekidno priča poslednjih godinu dana. Većina propisa koja je ukinuta, osim svega nekoliko svetlih izuzetaka, uglavnom su zastareli propisi iz doba samoupravljanja, neprimenjljivi u praksi.

Od važnijih preporuka usvojenih u decembru nijedna još nije zaživela, a one najvažnije koje bi ujedno i donele najveće uštede privredi (121 milion evra godišnje, po proceni SRP) nisu još ni stigle pred članove Vlade. Stiče se utisak da se krenulo najlakšim putem, popločanim populističkom politikom, a da se u stvarnosti i ta reforma možda svodi na to da je od svih mogućih varijanti s velikim zakašnjenjem odabrana pogrešna.