Bugarin je istakao da će Srbija, koja je ove godine preuzela od Crne Gore predsedavanje CEFTOM, imati četiri prioriteta u daljoj primeni ovog sporazuma.

To su potencijalno otvaranje pregovora o liberalizaciji u oblasti usluga, stvaranje jednakih uslova za investicije, otvaranje tržišta javnih nabavki i postizanje konkurentnosti i usaglašavanje trgovinske liberalizacije, naveo je Bugarin obraćajući se predstavnicima privrednih komora iz regiona i privrednicima.

Bugarin je podsetio na značaj trgovinskog sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu za Srbiju.

„Srbija u region izvozi više od 30 odsto svog ukupnog izvoza i sa ovim zemljama, osim sa Hrvatskom i Moldavijom, ostvaruje suficit u razmeni. Ipak, u 2009. Zbog krize je došlo do snažnog pada robne razmene sa zemljama CEFTA regiona“, istakao je.

On je dodao da je srpski izvoz u region prošle godine vredeo 2,7 milijardi dolara, što je pad od 27 odsto u odnosu na 2008. Za oko 30 odsto opao je uvoz koji je iznosio 1,3 milijardi dolara. Suficit u korist Srbije iznosio je 1,26 miliona dolara.

„Ovakav pad uvoza i izvoza Srbije posledica je smanjenja uvozne tražnje u ovim zemljama regiona“, rekao je Bugarin.    

Prema njegovim rečima, sprovedena anketa među privrednicima pokazala je da članice CEFTA međusobno ne priznaju sertifikate o kvalitetu zbog čega je PKS pokrenula inicijativu za rešavanje ovog problema koji je velika smetnja u trgovini.

Od drugih prepreka Bugarin je naveo necarinske barijere kao i nedovoljno korišćenje dijagonalne kumulacije porekla robe.

Bugarin je istakao da su dominantni proizvodi u trgovinskoj razmeni regiona sirovine i repromaterijali kao i proizvodi nižih faza prerade dok su, kako je rekao, malo zastupljeni visokofinalizovani industrijski proizvodi.

Vesna Arsić, državni sekretar Ministarstva ekonomije istakla je da je od 2004. do 2008. trgovina zemalja udvostručena ali da je ovaj rast zaustavila kriza.

Ona je rekla da je Srbiji region CEFTA drugi po važnosti trgovinski partner budući da sa ovim zemljama ostvaruje 16 odsto ukupnog obima. Kako je rekla, sa učešćem od 55 odsto, zemlje Evropske unije zauzimaju prvo mesto.

Arsić je podsetila na značaj ovog sporazuma rečima da on omogućava niže carine, pokušava da otkloni necarinske barijere, doprinosi ekonomiji obima, rastu konkurentnosti, zaposlenosti, produktivnosti.
Ona je ukazala da region zajedno treba raditi na privlačenju stranih direktnih investicija.

„Rast manji od pet odsto godišnje ne omogućava održivost ekonomije“, kazala je Arsić.

Budući da su predstavnici privrednih komora i privrednici imali primedbe u neravnomernom sprovođenju ovog sporazuma Dunja Konjevod, potpredsednica Privredne komore Hrvatske predložila je da se, na jednom mestu, objedine sve primedbe zemalja regiona te da se predstave državnim organima budući da su oni, kako je istakla, konačno shvatili da bez jake privrede nema ni održivih budžeta.

Ona je istakla da Hrvatska, koja je od zemalja u regionu najbliža pristupanjue EU, niej smanjila interes za CEFTA region.

„To nam je tržište jako važno. Uložili smo velike napore za plasman proizvoda i saradnju sa Srbijom“, rekla je ona.

Na primedbe novinara da ima više hrvatskih proizvoda u Srbiji nego srpskih u Hrvatskoj, Konjevod je kazala da se u poslednjih pet godina trgovinska razmena Srbije i Hrvatske uravnotežila.

Ipak, Konjevod nije uverena da Hrvatska u ovom trenutku može da poveća investicije u Srbiji budući da je, kako je istakla, u velikoj recesiji.

„U Hrvatskoj je industrijska proizvodnja pala devet odsto, u padu su i izvoz i uvoz. Teško je sada očekivati da će firme više proizvoditi i biti aktivnije“, objasnila je.

Borko Đurić, predsednik Privredne komore Republike Srpske rekao je da je nezadovoljan odnosom izvršnih vlasti zemalja potpisnica CEFTE u realizaciji dogovorenih sporazuma.

Kako je naveo, vlasti ovom sporazumu daju samo deklarativnu podršku ali ne doprinose konkretnim merama.

On je, u ime privrednika Republike Srpske zatražio pojednostavljivanje procedura i nefavorizovanje roba.

Kako je naveo, Republika Srpska bez problema izvozi kolače u Sloveniju ali u kada to pokuša u Srbiji, potrebno je da dostavlja uzorke na, kako je rekao, identifikaciju robe , „što je apsurdno jer kolače nije potrebno identifikovati“, kazao je.

Đurić je naveo i primer trgovine vodom kada izvoz vode „Vitinka“ iz Republike Srpske u Srbiju traje 21 dan i košta privrednike 1.300 konvertibilnih maraka dok se srpski „Knjaz Miloš“ u Republiku Srpsku izveze za jedan dan i procedura košta 200 konvertibilnih maraka.

„Svi znamo probleme, ali ništa ne činimo“, zaključio je Đurić.