Taj predstavnik, koji je zahtevao anonimnost, rekao je da će u junu ove godine EU dati zeleno svetlo za kandidaturu Srbije ako izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bude pozitivan po Srbiju. Potom će, dodao je on, Srbiji biti dostavljen upitnik, na koji bi ona mogla da odgovori do početka 2011, a u junu naredne godine Srbija bi mogla da počne pregovore i da ih okonča do septembra 2016.

"Zatim će biti potrebno godinu dana za ratifikaciju pristupanja Srbije EU, tako da bi Srbija mogla da postane punopravna članica ili krajem 2017. ili početkom 2018.", kazao je on.

On je poručio da će Srbija u međuvremenu morati da radi na rešenju problema Kosova i na regulisanju međusobnih odnosa. "Ako Srbija nastavi da ponavlja da je Kosovo deo nje, a imamo u vidu činjenicu da je na primer Nemačka priznala nezavisnost Kosova, onda je logično da Nemačka neće želeti da ratifikuje SSP", objasnio je predstavnik Nemačke.

Prema njegovim rečima, Srbija ne mora da prizna nezavisnost Kosova, ali mora da reguliše taj problem, pošto EU ne želi da prima u članstvo države koje imaju neke konflikte. "Pogrešno je to što srpski političari tvrde da proces pristupanja EU i pitanje Kosova nemaju veze jedno s drugim. Tu poruku ćemo preneti i predsedniku Srbije Borisu Tadiću kada uskoro bude posetio Nemačku", kazao je on.

On jer podsetio da je, kad su postojale Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika, ova prva u svetu insistirala na tome da DDR ne bude priznata i spoljna politika je dugo vremena bila usmerena upravo u tom pravcu, poput sadašnje spoljne politike Srbije kad je reč o Kosovu.

"Na kraju su dve Nemačke 1972. potpisale Ugovor o osnovnim principima, kojim nisu formalno priznale jedna drugu, ali su se obavezale na dobrosusedske odnose, uspostavile saradnju u mnogim oblastima i razmenile stalne predstavnike, koji nisu bili u rangu ambasadora", rekao je on i dodao da bi takav recept mogla da primeni i Srbija.