Istraživanje o socijalnoj isključenosti u ruralnim oblastima Srbije rađeno je po metodologiji EU, koje za kriterijum uzima prihode koje domaćinstva ostvare, a linija siromaštva iznosi 9.296 dinara i na uzorku od 1.621 domaćinstva.

Finansijsko siromaštvo konstatovano je kod 54 odsto domaćinstava koje se isključivo bave poljoprivredom, znatno više nego kod nepoljoprivrednih (34 odsto) i mešovitih (31 odsto)  domaćinstava, rekla je na predstavljanju izveštaja Mina Petrović iz SeConSa.

Taj oblik siromaštva najviše je prisutan u Vojvodini, gde je siromašno skoro svako drugo domaćinstvo, a najmanje u zapadnoj Srbiji, gde je siromašno 34 odsto.

Istraživanje je obuhvatilo više dimenzija socijalne isključenosti: finasijsko siromaštvo, zapošljavanje, obrazovanje i zdravlje, kao i materijalnu deprivaciju i socio-kulturnu participaciju.

Blizu pet odsto domaćinstva suočava se, pored nedostatka novca i sa nedostatkom materijalnih dobara i neodgovarajućom infrastrukturom u naselju, dok se 27,8 odsto stanovništva nalazi u dugotrajnom siromaštvu.

Finansijskom siromaštvu su natprosečno izložena samačka domaćinstva (43,6 odsto), deca mlađa od 14 godina (42,8), neobrazovani (44,1 odsto), poljoprivrednici (51,6 odsto) i pomažući članovi domaćinstva (49,1 odsto).

Studija je pokazala i da se ispod linije siromaštva nalazi se i 38,7 odsto poljoprivrednih gazdinstava. Siromašno je svako drugo domaćinstvo koje se bavi isključivo poljoprivredom i približno trećina nepoljoprivrednih domaćinstava, rekla je Natalija Bogdanov iz SeConSa.

Takođe, u Vojvodini je siromašno svako drugo veliko gazdinstvo, što se povezuje sa njihovom specijalizovanošću i zavisnošću isključivo od poljoprivredne proizvodnje i kretanja na tom tržištu.

Neka od objašnjenja za nepovoljan položaj seoskih domaćinstava, koje je navela Bogdanov, odnose se na ukupan položaj sektora poljoprivrede u Srbiji, pad cena poljoprivrednih proizvoda, ali i na činjenicu da manje od 40 odsto domaćinstava raspolaže tržišnim viškovima.

Takođe, rezultati studije su pokazali i da mali broj gazdinstava ima pristup kreditima banaka, posebno u jugoistočnoj Srbiji, dok je državna podrška rezervisana pretežno za velika gazdinstva.

Stanovnici ruralnih naselja su u nepovoljnom položaju i kad je reč o zapošljavanju i ostvarivanju prava na penziju, pri čemu 12 odsto anketiranih staračkih domaćinstava nije ostvarilo pravo na penziju. Oni su, prema rečima, Marije Babović iz SeConSa, pod dva puta većim rizikom od siromaštva nego oni koji primaju penziju.

Takođe, oko 44 odsto ranije napusti srednju školu, a glavni razlozi su pored nedostatka finansijskih sredstava i nedostatak motivacije, što je posebno izraženo kod mladih na selu, navela je Babovićeva.

Prema njenim rečima, stariji ljudi na selu se za podršku najčešće obraćaju Centrima za socijalni rad i zdravstvenim ustanovama, a petina anketiranih je rekla da ne zna kome da se obrati za kad im je pomoć potrebna.

Istraživanje o socijalnoj isključenosti i siromaštvu u ruralnim oblastima Srbije sprovedeno je uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i Delegacije Evropske komisije u Srbiji.