Prema navodima ”Blica”, novac koji su građani Srbije davali slanjem SMS-ova u akciji Eparhije raško-prizrenske namenjenoj za narodne kuhinje na Kosovu, odlazio je za privatno bogaćenje i luksuzan život nekoliko pojedinaca iz najbližeg okruženja vladike Artemija.

Oni koji su se okoristili o humanitarnu pomoć građana Srbije i najugroženijih sunarodnika na Kosovu, prema pisanju “Blica”, su: monah Simeon Vilovski, njegov brat Vladimir Vilovski, njegov kum Predrag Subotički, vlasnik preduzeća "Rade Neimar", ali i Gordana Marković koja je do 2007. godine bila direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Dobar deo novca iz fonda za narodne kuhinje utrošen je za paradržavni organ - kancelariju za baštinu Raško-prizrenske eparhije, a koji je formiran iako postoji zvanična državna institucija u kojoj je Gordana Marković bila direktor.

Ova kancelarija iz koje nije potekao nijedan ozbiljan projekat, već samo par pamfleta, praktično je poslužila za smišljeno zbrinjavanje brata Simeona Vilovskog i bliske saradnice Simeona i vladike Artemija, Gordane Marković.

Isprva je za ovu kancelariju korišćen eparhijski novac.

Međutim, kada je izvor pomalo presušio, Vilovski se opredelio za novac namenjen za kuhinje i podizao ga bez znanja i saglasnosti popadije Svetlane Stević iz Zvečana, inače, predsednice organizacije "Majka devet Jugovića", a za čiju organizaciju je novac i uplaćivan na eparhijski račun.

Od tog novca popadija je hranila 1.200 najugroženijih Srba u četiri narodne kuhinje.