Vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u 2009. bila je 1,94 milijardi dolara, a uvoza 1,3 milijardi, podsetio je Gulan i napomenuo da se hrana proizvedena u Srbiji najviše plasira u zemlje CEFTA.

"Proizvodnja hrane bez genetski modifikovanih organizama je veoma značajna jer se 10 odsto stanovništva Evropske unije ili blizu 50 miliona njih izjasnilo da hoće da troši takvu hranu", kazao je on. "Mi bismo hranu bez genetski modifikovanih organizama proizvodili za izvoz, ali i za domaće trpeze", kazao je Gulan i naglasio da bi Srbija proizvodnjom takve hrane imala obezbeđeno tržište za svoje proizvode.

Uz pomenuta ulaganja, izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u tom periodu dostigao bi tri milijarde dolara, istakao je Gulan i dodao da bi do 2020, uz više faze prerade i bolje korišćenje prehrambene industrije taj izvoz iznosio sedam, a deceniju kasnije i 10 milijardi dolara.

Veća proizvodnja hrane trebalo bi da omogući i razvoj srpskog sela. Od blizu 4.800 sela svako četvrto je na putu nestanka, istakao je Gulan.

Srbija bi kroz razvoj seoskog turizma, uz veliki broj brendova u hrani, mogla da privuče značajan broj gostiju, naglasio je Gulan, ističući da se trenutno u Srbiji godišnje održi oko 1.000 turističkih manifestacija, a odmor na selu još obogatio tu ponudu.

Sad se formiraju i klasteri seoskog turizma, napomenuo je Gulan, dodajući da u Srbiji danas polovina stanovništva živi na selima, a ima i 778.000 seoskih domaćinstava. "Kada bi se samo 10 odsto njih bavilo turizmom, to bi za Srbiju značilo dodatni prihod od najmanje 1,6 milijardi evra godišnje", kazao je Gulan.