Osnovni cilj monetarne politike u 2010. godini je postizanje ciljane inflacije, čime će NBS doprineti održavanju stabilnosti finansijskog sistema i ostvarivanju održivog ekonomskog rasta, navedeno je u izveštaju.

Izvesno je da će se u 2010. godini ekonomska aktivnost oporaviti, ali će taj oporavak biti nedovoljan i monetarna politika će najverovatnije ostati ekspanzivna tokom cele godine, ocenjeno je u izveštaju.

Ciljana inflacija u 2010. godini utvrđena je na nivou od šest plus minus dva odsto na kraju godine. Monetarna politika u ovoj godini biće usmerena i na ostvarivanje ciljane inflacije u 2011. godini, koja za kraj godine iznosi 4,5 odsto s dozvoljenim odstupanjem od plus minus 1,5 odsto.

Snižavanje ciljanih stopa inflacije se nastavlja u 2012. godini - na četiri odsto do kraja godine s dozvoljenim odstupanjem od plus minus 1,5 odsto. To odražava opredeljenost Monetarnog odbora za postizanje srednjoročne stabilnosti cena i doprinosi stabilizaciji inflacionih očekivanja.

NBS će nastojati da cilj utvrđen za inflaciju ostvari pomoću osnovnog instrumenta monetarne politike - kamatne stope koja se primenjuje u sprovođenju osnovnih operacija monetarne politike.

Visina referentne kamatne stope će se menjati zavisno od ocene trenutne ekonomske situacije, ocene kretanja inflacije, kao i njihovih projekcija.

Referentna kamatna stopa će biti korigovana tako da projektovana inflacija bude u granicama ciljanog raspona u vremenskom periodu koji Monetarni odbor bude smatrao odgovarajućim s obzirom na prirodu poremećaja koji nastanu i opštu makroekonomsku situaciju.

Ostali instrumenti monetarnog regulisanja, uključujući stopu obavezne rezerve i intervencije na deviznom tržištu, imaće pomoćnu ulogu.

Od 2009. godine NBS sprovodi režim ciljanja inflacije i, u saradnji s Vladom Srbije, utvrdila je srednjoročne ciljeve za ukupnu inflaciju merenu potrošačkim cenama. Cilj za kraj 2009. godine bio je osam plus minus dva odsto, a ostvarena inflacija je iznosila 6,6 odsto.

Cilj je ostvaren korišćenjem referentne kamatne stope kao osnovnog instrumenta monetarne politike.
Restriktivna monetarna politika, kao i konzervativna politika nadzora poslovanja banaka, koje su vođene u prethodnom periodu u potpunosti su potvrdile svoju opravdanost, što je Narodnoj banci omogućilo da prilagođava regulativu kako bi negativne efekte svetske ekonomske krize ublažila. Rezultat toga bila je očuvana stabilnost bankarskog i finansijskog sistema.

Zahvaljujući podršci koja je pružena bankama u prevazilaženju posledica krize, obezbeđivanju solidne pozicije likvidnosti i upravljanju povećanim kreditnim i deviznim rizikom, u Srbiji je održana stabilnost bankarskog sistema.

O poverenju u bankarski sektor svedoči činjenica da je, posle udara u vidu naglog povlačenja više od milijardu evra devizne štednje iz banaka u poslednjem tromesečju 2008. godine, ta štednja vraćena u banke i nastavila je da raste.

Devizna štednja je u 2009. godini povećana za 26 odsto, ili za više od 1,2 milijarde evra, i na kraju godine građani su na štednim ulozima u bankama držali više od šest milijardi evra.

Devizne rezerve NBS su u 2009. godini povećane za više od 2,4 milijarde evra i 31. decembra su iznosile blizu 10,6 milijardi evra, a NBS je i u uslovima svetske ekonomske krize obezbedila da devizno tržište nesmetano funkcioniše.

Visok rast deviznih rezervi rezultat je zaduživanja na osnovu aranžmana s MMF-om, ali i smanjenja tekućeg deficita platnog bilansa u uslovima realne depresijacije dinara i smanjene agregatne tražnje.

U izveštaju se navodi i da je proces restrukturiranja u NBS u 2009. godini nastavljen i na kraju godine centralna banka je imala 2.288 zaposlenih, ili 9,3 odsto manje nego u 2008, ali je njihova kvalifikaciona struktura bila znatno povoljnija.