"Vlada Kraljevine Norveške želi da naglasi da lični stav ambasadora Svere Johana Kvalea, izražen u pismu (advokatu Haradinaja) Rodniju Diksonu, ne odražava nikakav stav Vlade Kraljevine Norveške u vezi s rečenim procesom", piše u pismu koje je norveška ambasada u Hagu uputila Tribunalu.

U danas objavljenoj depeši, vlada u Oslu podvlači da je pismo ambasadora Kvalea braniocima Haradinaja bilo "privatno" i da je u njemu "izražen lični pogled na pitanje pretprocesnog pritvora Haradinaja".

Ambasador Kvale se u pismu odbrani Haradinaja, objavljenom u Hagu 9. avgusta, založio da bivši zapovednik OVK, optužen za zločine na Kosovu 1998, bude pušten iz pritvora Haškog tribunala do početka ponovljenog suđenja.

U pismu, koje je poslao kao "privatni građanin", ambasador Kvale je "dao punu podršku" naporima branilaca da "Haradinaja vrate na Kosovo". Odbrana je pismo norveškog ambasadora priložila sudu u dodatnom podnesku u korist zahteva za privremeno oslobađanje Haradinaja.

Norveški ambasador je ocenio da "odsustvo" Haradinaja "s Kosova sada stvara politički vakuum koji lako može destabilizovati Kosovo, što je scenario koji niko ne želi da vidi".

"Ramuš Haradinaj je veoma potreban kao važan igrač na političkoj sceni Kosova, ne samo njegovoj partiji, nego čak i više zbog izgradnje verodostojne demokratije. Od kada ga poznajem, Haradinaj je bio stabilizirajući politički faktor i na lokalnom nivou i širom Kosova", napisao je ambasador Kvale.

Napominjući da je "Kosovo nova država koja pokušava da nađe put ka potpuno razvijenoj parlamentarnoj demokratiji", za šta je potrebna "snažna i ozbiljna opozicija", norveški diplomata ocenjuje da je "Alijansa za budućnost Kosova jedina opoziciona partija jasnog profila", zbog ključnog doprinosa Haradinaja.

Amasador Kvale veruje i da "ne postoji opasnost da se Haradinaj neće vratiti na suđenje", budući da se u ranijim prilikama Tribunalu uvek odazivao "smesta i dobrovoljno". "Verujem da će tako biti i ako Haradinaj bude oslobođen i vrati se na Kosovo do početka suđenja".

Usvajajući žalbu tužilaštva na prvostepenu presudu, izrečenu u aprilu 2008, apelaciono veće Tribunala naložilo je 21. juna da suđenje Haradinaju i saoptuženima Idrizu Baljaju i LJahu Brahimaju bude ponovljeno po šest od 37 tačaka prvobitne optužnice koje se odnose na zločine nad pritvorenicima u zarobljeničkom logoru OVK u selu Jablanica kod Dečana od marta do septembra 1998.

Tim tačkama, Haradinaju i saoptuženim Baljaju i Brahimaju na teret su stavljena ubistva, okrutno postupanje i nehumani postupci, kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Suđenje Haradinaju i saoptuženima je počelo 5. marta 2007, a prvostepena presuda izrečena je 3. aprila 2008. godine. Tužioci su pred sudsko veće tokom procesa izvelo 81 svedoka, a dvojica su odbila da svedoče uprkos obavezujućem nalogu suda.

Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 9. marta 2005, neposredno pošto je podneo ostavku na dužnost premijera Kosova. Istog dana u Hag su iz Prištine prebačeni i Baljaj i Brahimaj. U prvom pojavljivanju pred sudijama, sva trojica su odbacila krivicu.

Tribunal je na privremenu slobodu do početka suđenja, Haradinaja pustio 9. juna 2005, a kasnije mu je, na zahtev odbrane i uprkos protivljenju tužilaštva, dozvolio da u ograničenoj meri javno nastupa na Kosovu kao lider Alijanse za budućnost Kosova.