Najveći prehrambeno-trgovački koncern Agrokor objavio je rekordnu prodaju u julu, a trendove rasta donose i još neki proizvođači. Zbog toga bi potrošnja, što zbog leta, što zbog ukidanja prve stope kriznog poreza od dva odsto na primanja iznad 3.000 kuna (415 evra), mogla pokazati oporavak u letnjim mesecima, dok su finansijski efekti od turizma, prema pokazateljima, slični lanjskim.

Takvi indikatori, uz onaj o završetku pregovora sa Evropskom unijom, mogli bi vratiti optimizam među ulagače i građane, a onda ga i pojačati, posle ukidanja druge stope kriznog poreza od četiri odsto u novembru, ocenjuju ekonomisti.

Veća stopa odnosi se na građane s prihodima većim od 6.000 kuna (830 evra), pa bi se taj novac, kako kažu, mogao preusmeriti u potrošnju.

Mnogi analitičari prognoziraju da će rast bruto domaćeg proizvoda u drugom delu godine biti pola do jedan odsto, što je dovoljno za izlazak iz recesije, ali ne i za siguran izlazak iz krize. Prvi kvartal završio je u minusu od 2,5 odsto, a drugi će, po najnovijim procenama, biti u minusu oko 2,6 procenata.

Zdeslav Šantić, glavni ekonomista SG Splitske banke, u drugom delu godine predviđa rast BDP-a od oko 0,5 odsto, a na nivou cele godine pad od 1,4 odsto. U 2011. privreda će se oporaviti i BDP porasti 1,5 odsto, smatra on.

U Raiffeisen banci takođe predviđaju oporavak privrede do kraja godine od pola do jedan odsto, i to kao rezultat stabilizacionih mera ekonomske politike, uspešne turističke sezone, blagog oporavka domaće potrošnje i povećanja stranih investicija, podstaknutih optimizmom zbog okončanja pregovora Hrvatske o pristupu EU.

Ova godina, prema tim prognozama, biće u minusu jedan odsto, ali već 2011. hrvatska privreda će biti u plusu dva odsto.

Goran Šaravanja, glavni ekonomista Zagrebačke banke, očekuje oporavak u drugom delu godine, a za celu godinu pad BDP-a od 1,5 odsto.

Iako kraj godine donosi pozitivan BDP, mnogi analitičari taj oporavak opisuju kao stagnaciju privrede jer je pitanje koliko rast potrošnje ili bolja turistička sezona mogu biti element trajnog oporavka, piše list. Među negativnim kretanjima i dalje se ističu investicije, rast nezaposlenosti, a neizvestan je i oporavak proizvodnje u drugoj polovini godine.

Neto izvoz u narednom periodu mogao bi biti niži jer je u prvoj polovini godine imao dobar rezultat zbog izvoza brodova, kaže Hrvoje Stojić, glavni ekonomista Hypo Alpe Adria banke, ocenivši da će u nasrednih nekoliko godina Hrvatska imati znatno niži rast privrede nego pre krize.