Evropska centralna banka, MMF i EU odredili su Grčkoj ciljano smanjenje budžetskog deficita za 39,5 odsto za prvih šest meseci.

Da bi ispunila taj uslov, vlada u Atini bila je prisiljena da smanji svoju potrošnju za 10 odsto, što je ostvareno uglavnom kroz smanjenja plata državnih službenika i penzije. Vladine mere štednje izazvale su žestoke proteste širom zemlje, a najviše u Atini.

Cilj Grčke je da ostvari planirano ambiciozno smanjenje budžetskog deficita u ovoj godini za 5,5 odsto - na 8,1 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Podaci o prihodima, međutim, i dalje nešto zaostaju za očekivanjima - zabeležen je rast prihoda od poreza za tek 4,1 odsto, u poređenju sa ciljanih 13,7 procenata.

Podaci koje je obelodanilo grčko ministarstvo već su prošle sedmice predočeni zvaničnicima Evropske centralne banke, MMF i EU, koji su odlučili da Atina može da računa na isplatu narednih devet milijardi evra vredne tranše kriznog zajma u septembru. To je druga tranša trogodišnjeg ukupno 110 milijardi evra vrednog paketa pomoći za tu zemlju.

EU i MMF su u maju spasili Grčku od bankrota početnom injekcijom 5,5 milijardi evra od MMF-a i 14,5 milijardi evra od evropskog bloka država.