Promene u Irskoj kombinovale su industrijsku strategiju otvaranja zemlje prema svetu, poboljšanje ljudskih resursa i infrastrukture, uvođenje konkurencije, liberalizaciju tržišta i reformu propisa, makroekonomsku stabilnost i bolje upravljanje, naveo je Brefor u autorskom tekstu za NIN.

Kreatori privredne politike verovali su da će buduća konkurentnost Irske više zavisiti od intelektualnog nego od fizičkog kapitala, tako da su značajno ulagali u obrazovni sistem prilagođen potrebama privrede, pa je postojanje obučene radne snage postalo isto toliko važno za privlačenje stranih direktnih investicija koliko i niski porezi i direktne subvencije, ukazao je on.

Irska je razvila i vrlo kvalitetnu javnu upravu, u kojoj su se ljudi zapošljavali na osnovu znanja, što je pomoglo zaposlenima u državnoj administraciji da se odbrane od političkog uticaja i odupru korupciji, naveo je Berfor.

Prema njegovim rečima, Irska je primenjivala analizu troškova i koristi pre no što je u nešto ulagala, uvela je višegodišnji budžet i naknadnu proveru korisnosti svega što je finansirano javnim novcem, i to vrlo transparentno, što je rezultiralo optimalnim ulaganjima u jasno utvrđene ciljeve.

Specifičnost Irske je i što su ekonomske reforme nastale i sprovođene u okviru socijalnog partnerstva vlade, sindikata, preduzetnika, poljoprivrednika i lokalnih zajednica, koji su pregovorima dolazili do paketa reformi ključnih za održanje makroekonomske stabilnosti, naglasio je Berfor.

One su uključivale uzdržavanje od povećanja plata, smanjenje poreza, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i zadržavanje jednog broja socijalnih davanja, dodao je on.

"U Srbiji se primenjuju neki elementi irskog modela. Ali, delovi neće dovesti do promena, već celina. Kad je reč o hrabrosti i volji da se ceo paket primeni, uveren sam da će ljudi i politička elita u Srbiji naći oboje", naveo je Brefor.