U julskom izveštaju EK se navodi da je nezaposlenost blizu 20 odsto. "Prilagodljivost privrede izgleda da će biti veća, budući da je rast proizvodnje utemeljen sve više na povećanju izvoza, a ne na domaćoj potražnji, što je tradicionalna pokretačka snaga srpske ekonomije", navodi se u analizi.

Izvesnom rastu srpskog BDP-a su, navodi se, doprineli transport, posredničke finansijske usluge i industrija, koja je u stalnom usponu. Industrijska proizvodnja je u prvih pet meseci ove godine porasla 5,4 odsto, u poređenju s 2009, kad je zabeležen pad od četiri odsto.

Evropska komisija je navela da su neto zarade u prvih pet meseci ove godine bile 2,4 odsto veće nego u istom periodu 2009.

Inflacija je za pet meseci 2010. pala na 3,7 odsto, a procene vlasti u Beogradu su da bi do kraja godine morala da se kreće između četiri i osam odsto.

Navodi se i da će za otplatu spoljnog duga Srbije u 2010. biti potrebno nešto manje novca, 7,36 milijardi evra, umesto 8,54 milijardi. To će biti moguće zahvaljujući očekivanjima da će platni deficit Srbije biti smanjen i da su rezerve Narodne banke Srbije stabilne.

Kako se navodi u izveštaju, u Srbiji je došlo do vidljivijeg rasta izvoza, 18,1 odsto, mada je i uvoz u rastu. Pokrivenost uvoza izvozom je porasla na 56 odsto.

Potrebe za popunu budžeta Srbije će, međutim, biti veće jer se ustanovilo da će budžetski deficit dostići 4,8 odsto BDP-a, umesto očekivanih 4,1 odsto.

U ekonomskoj analizi izvršnog tela Evropske unije napominje se da je priliv direktnih stranih investicija u Srbiju u stalnom padu i da je u prvom tromesečju ove godine bio 284 miliona evra, što je upola menje nego u istom periodu lane.

Ukupan spoljni je početkom godine bio 24 milijarde evra i činio 70,5 odsto BDP-a. Javni dug Srbije je nastavio da raste i dostigao 10,5 milijardi evra u maju, što je 31,9 odsto BDP-a, navodi se u analizi.