U Srbiji je bruto domaći proizvod u prošloj godini porastao iznad očekivanja, 1,8 odsto, a privredni oporavak je bio zasnovan na izvozu, imajući u vidu i da je došlo do postepenog poboljšanja u privredama glavnih srpskih partnera, navodi se u dokumentu EK.

Inflacija je u februaru ove godine, naročito zbog skoka cena hrane i energenata na svetskom tržištu, dostigla 12,6 odsto u odnosu na taj mesec 2010, stopa nezaposlenosti je i dalje oko 20 odsto, budžetski deficit je ostao 4,5 odsto BDP, što je bolje nego što se planiralo. Platni deficit Srbije je neznatno smanjen prošle godine i iznosio je 7,5 odsto BDP-a.

Evropska komisija ukazuje na to da polovinom aprila ističe uspešno sprovedeni stend-baj aranžman Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom i da su vlasti u Beogradu povukle samo polovinu od raspoloživih tri milijarde sredstava, imajući u vidu zamašne devizne rezerve" od oko 10 milijardi evra.

Istovremeno je priliv stranog kapitala smanjen 11 odsto, najviše zbog manjih direktnih stranih ulaganja, a ukupan spoljni dug Srbije je prošle godine porastao 1,3 milijardi evra. Taj dug se nešto smanjio u prvom kvartalu ove godine i iznosi 23 milijarde evra, odnosno blizu 80 odsto BDP-a.

Takođe se ukazuje na to da je dinar nastavio da gubi vrednost, dok su domaća potrošnja i ulaganja počeli da lagano rastu zbog ograničenih raspoloživih prihoda.

Uprkos privrednom oporavku, nezaposlenost u Srbiji pogodila je 20 odsto radno sposobnog stanovništva mada je gubitak radnih mesta zaustavljen od polovine prošle godine.

EK je ukazala i na to da si u prva dva meseca porasle odmrznute plate u javnom sektoru i penzije tako da su ta primanja nominalno porasla 11,7 odsto godišnje, ali je realno to i dalje bilo 0,2 odsto zbog inflacije. Rast plata u privatnom sektoru će, dodaje se, verovatno ostati prigušen.

Usluge su i dalje bile ključna pokretačka snaga ekonomskog rasta u zemlji, ističe se u oceni.

Zahvaljujući tražnji na stranim tržištima je došlo do rasta srpske izvozu više okrenute privrede od najmanje tri odsto u odnosu na 2009, posebno u metalurgiji i sektoru hemije.

Spoljnotrgovinski deficit, uprkos rastu izvoza od 24 odsto, još čini 16,5 odsto BDP-a.

Posle izvesnog zatišja poslednjih meseci prošle godine, u ovoj godini je došlo do uspona u prerađivačkoj instustriji, rudarstvu i javnim uslugama, tako da je rast u prva dva meseca dostigao pet odsto u odnosu na isto razdoblje 2010, ali je u građevinarstvu i poljoprivredi rast zaustavljen.