Zavales je ocenio da je u pravnom smislu mišljenje MSP-a veoma uska, tehnička odluka, u kojoj je jednostavno predočeno da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije kršenje zakona jer sama po sebi ne uspostavlja status državnosti ili pravo entiteta na otcepljenje, već je saopštenje o nameri autora.

"Dakle, tim mišljenjem se ne stvara osnova za priznanje državnosti ili promenu statusa. Sud je u obrazloženju ukazao na to da se nije bavio pitanjem stutusa i da nije izneo bilo kakve preporuke ili naredbe da zemlje priznaju nezavisnost Kosova", rekao je Zavales.

"Međutim, mišljenjem suda se jasno stavlja do znanja da je rezolucija 1244 i dalje na snazi. Tom rezolucijom predviđa se rešenje postignuto pregovorima o visokom stepenu autonomije Kosova u okviru Srbije, dok se ne predviđaju bilo kakve promene statusa bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", ukazao je on.

Zavales je ocenio da Priština nastoji da predstavi mišljenje MSP-a kao daleko širu podrsku pravu Kosova na nezavisnost, i tako ga i tumači. "Mišljenje MSP-a, ipak, bi moglo da rezultira dodatnim priznanjima Kosova i mislim da će zemlje koje će sada priznati Kosovo biti ustvari one koje su već razmišljale da to učine. Međutim, ne očekujem da će zemlje koje do sada nisu priznale Kosovo promeniti stav, tim pre što se mišljenje MSP-a tumači u izvesnom smislu i kao politička odluka", ocenio je on.

"Ironično je da je odluka MSP-a ignorisala dugo zagovarnu jedinstvenu prirodu kosovske nezavisnosti pošto je deklaracija prihvacena van rezolucije 1244, čime je dato opšte pravo, bilo gde i bilo kojoj manjini, da jednostrano proglasi nezavisnost", rekao je on.

Zavales je upozorio da će se to odraziti i na druge secesionističke pokrete. "Šta bi sada, recimo, moglo da spreči Kurde u Iraku, Baskijce u Španiji i druge etničke grupe da objave deklaraciju o nezavisnosti, što bi moglo da dovede u pitanje stabilnost međunarodnih odnosa i međunarodnog prava?", upitao je on.