Donošenje zakona o fiskalnoj odgovornosti biće ključna tema predstojećih pregovora Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda, a jedno od glavnih pitanja u tim diskusijama nesumnjivo će biti formiranje nezavisnog tela koje bi trebalo da kontroliše da li vlast troši novac u skladu sa fiskalnim pravilima ili ne. Šef stalne misije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik kaže za Danas da će postojanje efektivnih sankcija i dobra praksa u sprovođenju zakona biti ključni za postizanje kredibilnosti. „U suprotnom, iskreno, nema svrhe u trošenju vremena na ovaj zakon“, smatra Lisovolik.

Kako saznajemo, u predlog zakona uvrštene su odredbe koje predviđaju postojanje nezavisnog četvoročlanog nadzornog tela, koje bi imalo savetodavni karakter. Lisovolik nije želeo da se unapred izjašnjava o konkretnom rešenju koje bi najbolje funkcionisalo u Srbiji, ali kaže da je postojanje nezavisnog kontrolnog tela, takozvanog fiskalnog saveta, važno.

- Što se tiče oblika, veličine i mandata tog tela i drugih detalja, mi ne želimo da namećemo „spoljna rešenja“. Najbolje bi bilo da se o ovome postigne dogovor uz širok konsenzus unutar vlade i ključnih zainteresovanih strana u srpskom društvu. Iskustvo širom sveta varira. U Mađarskoj, na primer, broj osoblja u tom telu je relativno visok, oko 50, dok je u drugim državama mnogo manji. Negde je to potpuno odvojeno javno telo, a drugde je smešteno unutar (nezavisne) državne agencije ili akademske institucije. Ključno pitanje za nas je obezbeđivanje defakto nezavisnosti saveta i njegova visoka stručnost u ekonomskim i fiskalnim pitanjima. To je ono što ćemo pokušati da procenimo - kaže Lisovolik

Prema njegovim rečima, iako je jedna od mogućnosti i to da fiskalni savet ima nadležnost da sankcioniše kršenje fiskalnih pravila, u nekim zemljama, njegova moć ponajviše leži u njegovoj kredibilnosti u javnom mnjenju. To je, kako kaže, često dovoljno da pokrene neophodna poboljšanja. U drugim zemljama, fiskalni saveti imaju aktivniju ulogu od toga da samo objavljuju postojanje problema.

- Usvajanje zakona o fiskalnoj odgovornosti učinilo bi da fiskalna politika u većoj meri bude zasnovana na pravilima i time manje zavisna od izbornih i drugih neprikladnih pritisaka. Imali smo razgovore sa nekoliko ministarstava i agencija, akademicima i širim društvom. Početna reakcija na ključne ideje, uključujući i to da je potrebno zaista nezavisno telo, čini se povoljnom. Ali, važno je da imamo veoma široki konsenzus - kako po pitanju ključnih principa tako i toga kako da se tačno nastavi dalje i da se obezbedi defakto nezavisnost i efektivnost. Ishod ostaje da se vidi i biće procenjivan ne samo tokom predstojećih diskusija o zakonu, već takođe kada ovo telo počne sa svojim aktivnostima - zaključuje Lisovolik.

Jedan od autora radne verzije zakona, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže za Danas da bi predloženo rešenje, koje je novo za našu državu, u kratkom roku dovelo do povećanja kredibiliteta u fiskalnoj kontroli vlasti. Prema njegovim rečima, predlog teksta zakona dostavljen je svim ministarstvima, koja bi o njemu trebalo da se izjasne do sredine ovog meseca, kako bi se usaglasio tekst pre pregovora sa MMF-om. Ministarstvo finansija podržava predloženu verziju zakona, dok ostaje da se vidi da li će se sa njom složiti i Ministarstvo ekonomije, koje inače slovi za najskeptičnije po pitanju dozvoljavanja nezavisne stručne kontrole trošenja državnog novca.

- Za razliku od Narodne banke koja može da nezavisno donosi odluke o monetarnoj politici, fiskalni savet to ne može u svojoj oblasti jer se fiskalna politika ne može u potpunosti izmestiti iz Vlade. To telo bi imalo obavezu da daje mišljenje o najvažnijim pitanjima, poput predloga budžeta za narednu godinu, fiskalne strategije i da se izjašnjava o tome da li su prihodi za narednu godinu naduvani, a moglo bi i da obrazlaže ta mišljenja pred Skupštinom. Fiskalni savet ne bi mogao da kažnjava niti da zaustavlja odluke, već bi njegova glavna uloga bila u tome da nivo rasprave podigne na viši nivo - objašnjava Arsić.

Komentarišući najave o donošenju zakona o fiskalnoj odgovornosti, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kaže da bi bilo najsmislenije da se u samom Ustavu, a ne u zakonu, postave garancije koje bi osigurale limitiranje deficita budžeta i zaduživanja države preko određene mere, pošto u Srbiji nema zakona veće i manje pravne snage.

- Tako bi Vlada u sadejstvu sa Skupštinom, ukoliko nema ustavne garancije, ipak mogla da prekorači postavljene limite. Ako bismo imali ustavne garancije, onda bi preterano trošadžijski zakon mogao da bude oboren pred Ustavnim sudom. I siguran sam da nam je potrebna i nezavisna provera validnosti statističkih pokazatelja na osnovu kojih bi se određivala visina dopuštenog deficita - kaže Nenadić, dodajući da „za početak moramo da budemo načisto da li želimo da takva pravila postavimo, o čemu su i članovi Vlade disonantni“. Nenadić upozorava da su političari postali obazriviji pri formiranju nezavisnih tela nego pre pošto su shvatili da neka od njih „ozbiljno shvataju svoju nezavisnost i rade svoj posao“.

Nikola Altiparmakov, ekonomski savetnik Ju-es-ejda, smatra da „bez fiskalnog saveta, čitav zakon ne vredi ništa“. Prema njegovim rečima, u čitavoj Evropi, pa i u svetu, danas je trend da se usvajaju zakoni o fiskalnoj odgovornosti, a naročito u istočno-evropskim zemljama, kako bi se limitirala potrošnja u cilju izbegavanja scenarija poput onih u Grčkoj ili Mađarskoj, čiji su javni dugovi postali neodrživi. Altiparmakov napominje da je veoma bitno da fiskalni savet bude što nezavisniji, odnosno da u njemu budu što stručniji ljudi jer „nema istu težinu kada neko poput Stojana Stamenkovića, kao poštovanog nezavisnog analitičara, kaže da fiskalna pravila nisu ispoštovana i kada to kaže neki direktor saveta kojeg je postavio parlament“.