On je rekao da bi što pre trebalo doneti novi zakon o zadrugama koji će biti usklađen s promenama u privrednom sistemu i sa savremenim kretanjima u zadružnom organizovanju pošto je poslednji zakon koji reguliše tu oblast u Srbiji donet 1996.

Gulan je dodao da je veliki deo imovine zadruga upisan u katastre kao društvena imovina i da postoji opasnost da ona, po Zakonu o privatizaciji, bude otuđena. Zadruge su ranijim integracijama prenele ogromnu imovinu poljoprivrednim kombinatima ili prehrambenoj industriji i nisu je vratile kada su se izdvajale, iako je to bilo na odgovarajući način regulisano Zakonom o zadrugama, objasnio je on.

Procenjuje se da zadrugama u Srbiji još nije vraćeno oko 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje je pri poljoprivrednim kombinatima i podleže privatizaciji.

Gulan je naveo da banke nerado kreditiraju zemljoradničke zadruge i da, ako im odobre kredite, traže garancije koje one ne mogu da obezbede.

Problem je i što u mnogim zadrugama upravljaju zaposleni, koji su ujedno jedini zadrugari i odlučuju o svemu, čime se narušavaju principi na kojima počiva zadrugarstvo.

Prema podacima Zavoda za statistiku, u oblasti poljoprivrede i ribarstva u Srbiji ima 2.108 zadruga, od kojih je Narodnoj banci Srbije finansijske izveštaje za 2006. podnelo njih 1.496. Ukupan obim poslovanja zemljoradničkih zadruga u 2006. bio je 33 milijarde dinara, a od onih zadruga koje su podnele finansijske izveštaje 34,7 odsto njih je poslovalo s gubitkom, kaže Gulan.