Svetska ekonomska krize aktuelizuje socijalno preduzetništvo kao vrstu alternativne ekonomije, odnosno kao dopunu tržišnoj ekonomiji, koja u Srbiji tek treba da se razvije, rekla je na međunarodnoj konferenciji u Palati Srbija državna sekretarka ministarstva rada i socijalne politike Ljiljana Lučić.

Kako je istakla, kriza i ograničene mogućnosti države traže alternativna rešenja za socijalnu integraciju onih društvenih grupa koje su osetljivije na povećanje rizika od siromaštva i društvene isključenosti.

U Srbiji se organizacije koje se mogu smatrati socijalnim preduzetništvom, kao forma udruživanja radi zapošljavanja i pomoći marginalizovanim grupama i njihove integracije, za sada pojavljuje kroz kooperative u oblasti poljoprivrede, ekologije, turizma i zanatstva, rečeno je na skupu.

Lučić je kazala da Srbija u oblasti socijalne zaštite ima dosta iskustava sa nekim oblicima socijalnog preduzetništva i to uglavnom kroz aktivnosti nevladinih organizacija.

Istakla je da je Srbiji potrebno da izradi celovit model održive socijalne ekonomije, promoviše socijalno preduzetništvo uz stručnu i finasijsku podršku, jasan pravni okvir, čak i izradu posebnog zakona o socijalnom preduzetništvu.

Pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja Ljiljana Džuver rekla je da su nezaposlenost i neaktivnost osnovni uzroci siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji.

Nezaposlenost u Srbiji je dugoročnog karaktera sa velikim učešće mladih, žena, osoba sa invaliditetom, kao i velikim brojem angažovanih u sivoj ekonomiji, izraženim regionalnim razlikama, nepovoljnom starosnom i kvalifikacionom strukturom, rekla je ona.

Džuver je navela da su istraživanja pokazala da je ekonomska kriza doprinela pogoršavanju položaja gotovo svih kategorija teže zapošljivih lica u Srbiji.

Zbog toga je, kako je navela, država sprovela aktivnu politiku zapošljavanja kroz karijerno vođenje i savetovanje, obuke, subvencije za zapošljavanje, javne radove, ali problem predstavljaju sredstva koja se izdvajaju za te programe i koja na godišnjem nivou iznose 0,11 odsto bruto domaćeg prpoizvoda.

Podsetila je da je Zakonom o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom prvi put u Srbiji uvedena mogućnost organizovanja socijalnog preduzeća, kao vid zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Na konferenciji je rečeno da se u Evropi socijalno preduzetništvo primenjuje više od 25 godina i da trenutno postoji preko 40 različitih oblika udruživanja u oblasti socijalne ekonomije.

Skup su organizovali Evropski pokret u Srbiji, Grupa 484 i Tim potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije, a učestvovali su predstavnici Italije, Bugarske, Poljske, Velike Britanije, koji su prikazali iskustva svojih zemalja i različite modele socijalnog preduzetništva.