"Rezolucija je izglasana sa 78 glasova prema dva. Svi naši amandmani su usvojeni", rekao je Mićunović.

On je naveo da se rezolucija nije bavila pitanjem statusa, da je u tom smislu neutralna, odnosno da je u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Usvajanju rezolucije prethodila je rasprava o izveštaju izvestioca Komiteta SE za politička pitanja Bjorna fon Sidoua "Situacija na Kosovu i uloga Saveta Evrope".

Mićunović je ocenio da Srbija može da bude zadovoljna izveštajem Fon Sidoua, koji je po njegovim rečima "objektivan", i, kako je dodao, "zato je i dobio apsolutnu podršku (poslanika PSSE), sa izuzetkom dva glasa iz Albanije".

Šef srpske delegacije preneo je da su mnogi poslanici bili "zgroženi" činjenicama koje su iznete u izveštaju, a tiču se stanja ljudskih prava, korupcije, nasilja nad ženama, trgovine ljudima i organizovanog kriminala na Kosovu.

"Na neki način je svako sebi postavio pitanje: a šta je onda tu država", naveo je Mićunović.

On je dodao da je Fon Sidou obišavši kampove raseljenih i enklave na Kosovu došao do saznanja o "frapantnom kršenju ljudskih prava", kao i da je to "nešto što ima da se prihvati kao fakat, te tako od toga nisu mogla da se vode sporna pitanja".

Komentarišući neslaganje poslanika iz Albanije s tekstom rezolucije, Mićunović je istakao da oni "nisu mogli da osporavaju činjenice, ali su tražili razumevanje".

"Albanska strana je kao prigovore na izveštaj (o Kosovu) navela da se radi o mladoj demokratiji, u povoju, da je normalno da ne mogu odmah da se poštuju sva ljudska prava, da tek treba da se oformi administracija, sudstvo. Nisu ni oni mogli da osporavaju činjenice, ali tražili su razumevanje", naveo je Mićunović.

Izvestilac Komiteta SE za politička pitanja je prilikom predstavljanja izveštaja istakao je loše stanje na Kosovu u oblasti vladavine prava, naročito kada se radi o kršenju ljudskih prava, korupciji, sudstvu, trgovini ljudima, diskriminaciji i položaju manjina.

On je podsetio da SE primenjuje statusno neutralnu politiku prema Kosovu i priznaje važenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, mada su 33 njene članice priznale Kosovo.

Fon Sidou je ocenio da nedovoljno poštovanje vladavine prava pogađa sve stanovnike Kosova i da cilj SE treba da bude podizanje standarda u oblasti demokratije, ljudskih prava i vladavine prava na Kosovu.

U kasnijoj raspravi o njegovom izveštaju, naveo je da bi SE trebalo da obnovi svoje već postojeće posmatračke mehanizme na Kosovu, u koje spadaju i komiteti za borbu protiv torture i za zaštitu manjina.

On je ocenio i da postoji potreba za interparlamentarnom saradnjom PSSE i kosovskih vlasti.

Fon Sidou je naglasio da u sadašnjim okolnostima na Kosovu PSSE treba da se usredsredi na standarde, a ne na status.

"Bez obzira na status, Kosovo treba da bude bezbedno za sve koji tamo žive i mesto gde se u potpunosti poštuju demokratski standardi, vladavina prava i ljudska prava u skladu sa zalaganjem SE", naveo je fon Sidov i pozdravio povećanje nivoa bezbednosti na Kosovu, iako je, kako je dodao, na severu Kosova i dalje nestabilno.

On je pozvao Beograd i Prištinu da zauzmu konstruktivan i pragmatičan stav u nastojanju da budu rešeni praktični problemi kosovskih Srba i drugih manjina.

Fon Sidou je poručio da članice PSSE, iako su podeljene u pogledu statusa Kosova, treba da budu ujedinjene kada je u pitanju veće angažovanje SE na Kosovu, na dobrobit svih građana.

On je komitetu ministara SE preporučio da "nastavi aktivnosti u oblasti obrazovanja, kao i na zaštiti i obnovi kulturnog nasleđa na Kosovu, koje imaju osnovnu ulogu u podsticanju međuetničkog dijaloga i pomirenja".

Izvestilac je takođe preporučio i sprovođenje aktivnosti za jačanje nezavisnosti medija na Kosovu, i razvoj aktivnosti koje spajaju pojedince iz različitih zajednica.