Smajlović je na konferenciji za novinare u Beogradu rekla da je u vrhu Ministarstva unutrašnjih poslova dobila potvrdu da je document na engleskom, sa iskazom Nenada Ilića, osuđenog za učešće u atentatu na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, autentičan, da niko sedam godina nije pokušao da istaži te navode, a ni da obavesti javnost.

"Nenad Ilić je pre sedam godina u iskazu policiji rekao da su izvršioci atentata na Slavka Ćuruviju Mile Luković i upravo uhapseni Miloš Simović. I prema informacijama iz MUP-a koje smo dobili, rečeno nam je da nikada niko nije postupao po podacima iz tog iskaza - da oni nikada nisu proveravani", rekla je ona.

"Zaprepašćeni smo činjenicom da i policija, i sud, i tužilaštvo, sedam godina raspolažu tragovima koji bi mogli da ih odevdu do izvršioca i nalogodavaca, a da tim povodom nisu ništa preduzimali i da javnost nisu obaveštili o tome", kazala je ona.

Smajlović je zatražila podršku medija da se izvrši pritisak na nadlezne da istraže zašto su skrivani podaci o jednom od njavažnijih političkih ubistava prošle decenije i zašto iskaz nije proveren.

Skupština Srbije bi trebalo da osnuje posebno telo koje bi prekinulo tu zaveru ćutanja i istražilo ubistvo, jer, kako je rekla, ne bi bilo dobro da je vode oni koji su sedam godina bili gluvi i nemi na te indicije.

"Treba da znamo da li je dokument sedam godina sakrivan iz zle namere pojedinca ili su državni organi jednostavno nemarno postupali", rekla je predsednica UNS-a.

Smajlović je rekla da je o dokumentu razgovarala i sa bivšim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem koji joj je odrečno odgovorio na pitanje da li je tada postojao neki trag koji bi upućivao na Ćuruvijine ubice.

"Rekao je ne samo da nije postojao, već i da bi on sigurno znao da je postojao i da bi sve bi bio provereno jer su policija i tužilaštvo u to vreme sa posebnom pažnjom motrili da li će se u iskazu osumnjičenih u akciji Sablja pojaviti neki dokazi o najvažnijim političkim ubistvima i da je policija posebnu požnju obraćala i na slučaj Ćuruvija", kazala je predsednica UNS-a.

Novinar Slavko Curuvija, vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina, ubijen je 11. aprila 1999. godine, tokom bombardovanja Srbije.

Nalagodavci i ubice do danas nisu nadeni, a prijatelji, kolege i Ćuruvijina porodica veruju da ubistvo ima politicku pozadinu zbog ostrih reci i kritickih stavova koje je taj novinar iznosio o rezimu Slobodana Miloševića.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je juče, na pitanje novinara o postojanju predmeta u kojem je jedan od osuđenih naveo da je čuo razgovor dvojice pripadnika zemunskog klana o ubistvu Slavka Ćuruvije, izjavio da postoji takav iskaz iz 2003. godine.

"Pošto je jedan od dvojice 'Zemunaca' koji se pominje u tom iskazu sada dostupan pravosuđu, treba sve proveriti i razmotriti", rekao je Dačić.

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević juče je rekao da mu nije poznato da takav iskaz postoji.