Prema zvaničnim ciframa ministarstva zdravlja te zemlje, u nasilju uglavnom Kirgiza protiv manjinskih Uzbeka, poginula je 191 osoba.

"Ja bih deset puta povećala broj poginulih u odnosu na zvanične podatke", preneo je reči predsednice njen portparol Farid Nijazov.

Ona je dodala da zvanične cifre ne uzimaju u obzir one koji su sahranjeni na dan smrti, pre zalaska sunca, po muslimanskoj tradiciji.

Otunbajeva je, takođe, ukazala da su bežeći od nasilja desetine hiljada Uzbeka napustile tu oblast, a mnogi od njih su imali prostrelne rane od metaka.

Pomoćnik američkog državnog sekretara Robert Blejk, koji je posetio jedan izbeglički kamp u Uzbekistanu, oko pet kilometara od granice sa Kirgizijom, pozvao je na istragu o nasilju i dodao da radi na tome da se izbeglice bezbedno vrate u svoje domove.

Otunbajeva je jutros rano doputovala u Oš, drugi po veličini grad u Kirgiziji, koji je, pored Džalalabada, bio centralno poprište nasilja. Čitavi gradski kvartovi su spaljeni, a mnoge prodavnice, kao i kuće Uzbeka su opljačkane. To je prva njena poseta tom gradu od kako su prošlog četvrtka počeli sukobi dve strane.

"Moramo da ulijemo nadu stanovnicima da ćemo obnoviti grad, vratiti sve izbeglice i stvoriti sve uslove za noramalan život", poručila je Otunbajeva.

Ona je naglasila da bi dobra volja između Kirgiza i Uzbeka mogla da okonča neprijateljstva.

UN procenjuju da je 400.000 ljudi napustilo južnu Kirgiziju, pošto su Kirgizi ubili nekoliko stotina Uzbeka.

Oko 100.000 Uzbeka je prešlo granicu sa susednim Uzbekistanom, gde su za njih otvoreni izbeglički kampovi. Međutim, hiljade ljudi su ostale sa kirgiske strane granice, jer je Uzbekistan od utorka zatvorio granične prelaze sa Kirgizijom.

Kirgiske vlasti za nasilje krive saradnike bivšeg predsednika Kurmanbeka Bakijeva, koji je svrgnut posle krvavih nereda u aprilu i trenutno se nalazi u Belorusiji. Bakijev je to opovrgao.

Prelazna vlada tvrdi da je cilj nemira bio da se odloži referendum o novom ustavu zakazan za 27. jun, koji bi joj dao veći legitimitet.

UN, takođe, navode da je nasilje verovatno "orkestrirano spolja", ali ne navode krivce.

Uzbeci su juče optužili bezbednosne snage da su bile uz većinske Kirgize ili im čak pomagale u ubijanju ljudi i spaljivanju čitavih kvartova.

Šef kirgiske vojske na jugu zemlje odbacio je optužbe da je vojska bila umešana u sukobe i dodao da vojska nije ništa činila, jer je to bio posao policije.

Vojska i policija su ove nedelje postavile kontrolne punktove i počele patroliranje ugroženim područjima, pošto je okončan najžešći talas nasilja.

Pre nereda, u Kirgiziji je živelo više od milion Uzbeka, koji su imali samo nekoliko predstavnika u vlasti i zalagali se za veća politička i kulturna prava. Većina od oko 800.000 Uzbeka živela je na jugu zemlje, i bilo ih je više od Kirgiza u Ošu i Džalalabadu.

I Kirgizi i Uzbeci su uglavnom sunitski muslimani.

Kirgizija je 1991. stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza. U toj centralnoazijskoj zemlji od 5,5 miliona stanovnika, živi oko 70 odsto Kirgiza i 15 odsto Uzbeka.