Spasojević je rekao da bi te tri institucije trebalo da daju podsticaj reindustrijalizaciji Srbije, pomognu razvoj poljoprivrede, energetike, građevinskog sektora i informatičke industrije, pogotovo u vremenu koje dolazi, jer Srbija mora što pre da se pozicionira na svetskom tržištu u novoj ekonomskoj realnosti.

Na Letnjem Vivaldi forumu u Mokroj Gori Spasojević je rekao da država mora da pokaže više sluha za sugestije privatnog sektora koji ima oko 300.000 preduzeća, napominjući da privatni sektor traži i sugeriše drugačiji model razvoja od dosadašnjeg koji podrazumeva manje uplitanje države u privredne tokove.

On je podsetio da su privrednici ove godine već predlagali kako bi u budućnosti trebalo da se vodi srpska ekonomija i nudili pomoć, što nije naišlo na odgovarajući ođek državnih insitucija.

Govoreći o politici kursa i bankarskom sektoru, Spasojević je rekao da realni sektor zaostaje za bankarskim, umesto da i jedan i drugi napreduju istim tempom.

Predsednik Izvršnog odbora Srpske banke Ivan Maričić rekao je da su u našoj državi u odnosu na region najveće kamate na bankarske kredite, što se veoma nepovoljno odražava na domaću privredu.

Maričić smatra da monetarne vlasti treba da nastave sa smanjenjem stope obavezne rezerve banaka, kako bi one bile stimulisane da investiraju više u realni sektor.

Narodna banka Srbije trebalo bi da više podstiče razvoj tržišta novca, odnosno da ulaže u razvoj hartija od vrednosti što bi dovelo do veće likvidnosti bankarskog sektora.

Kada je reč o uticaju države na privredu, Maričić smatra da bi država trebalo da razvija tržište dugoročnih hartija od vrednosti, kao i izdavanje hartija od vrednosti gradova i opština.

Na taj način država bi mogla da izdaje suverene garancije za hartije od vrednosti lokalnim samoupravama i tako smanji rizik investiranja u municipalne obveznice.