"Ključne sirovine na koje plaćamo carinu od pet do 10 odsto su specifične i nema mogućnosti da se zamene za nešto drugo ili zloupotrebe. Nekada smo imali i vraćanje carina za izvoz, koje sada ne postoji. Nema ni vraćanja PDV-a za proizvođača koji je pretežni izvoznik. Takođe, možete imati povoljno kreditiranje izvoznika, kroz beskamatne kredite ili kredite s minimalnom kamatom. To su sve fini mehanizmi. Na sve to dolaze standardizacija, koja treba da štiti od nelojalne i nekorektne konkurencije, i mere protiv dampinga, na koje takođe država ima pravo”, rekao je Babić za Ekonom:east.

Babić je rekao da domaća industrija lekova ne traži privilegije, već samo da bude dovedena u isti položaj s konkurencijom uvoznika. “Trebalo bi, s druge strane, pogledati opterećenje koje ima domaća industrija. Za gotov lek je PDV osam odsto, a za farmaceutske sirovine 18. Mi plaćamo PDV kad otpremimo lekove, a vidite s kolikim zakašnjenjem ga naplaćujemo. Plaćamo carinu na sirovine pet do 10 odsto, a na uvoz gotovih lekova carina nikad nije bila veća od jedan odsto. Kad to sve imate u vidu, skuplje je proizvoditi ovde, nego uvoziti lekove“, naveo je Babić.

“S druge strane, za izvoz u EU, naši lekovi moraju ići na reatestiranje, iako je proizvođača već proverila i sertifikovala inspekcija iz neke od zemalja EU. To je suptilan način da vas drže podalje, da vam nametnu standarde, da imate troškove i da bi bili u egalu s lokalnom konkurencijom“, dodao je on.

Babić naglašava da za Srbiju nije svejedno da li će izvoziti lekove ili rezanu građu i maline i da treba da teži izvozu proizvoda višeg stepena prerade i sofisiciranijih proizvoda. “S druge strane, ako mislimo da treba fiksirati kurs dinara, onda treba samo nađemo još ujku iz Amerike da nam šalje te devize“, rekao je Babić.

Govoreći o poslovnim rezultatima Hemofarma, on je rekao da objektivno dobar rezultat u prvih šest meseci kvare problemi s nelikvidnošću veledrogerija. Problem je, prema njegoim rečima, postojao i prošle godine, ali je u 2010. još značajniji, pa je Hemofarm sada više izložen riziku u zemlji nego na izvoznim tržištima.

“Pokušavamo da pariramo situaciji restriktivnijim pristupom u isporukama, ali to, s druge strane, znači i smanjenje prodaje i manju zaradu na domaćem tržištu. S obzirom na to da Hemofarm veći deo poslovanja zasniva na izvozu, to ne može da nas ugrozi, ali će nam sigurno pokvariti zasluženo dobar rezultat“ , kaže Babić.

Odgovarajući na pitanje o sukobu s Mlađanom Dinkićem, ministrom ekonomije, povodom kredita Fonda za razvoj koji je kasnio za Hemofarm, Babić je rekao taj konflikt prećutno razrešen. “Nisam hteo da ulazim dalje u diskusiju, samo sam rekao da više nećemo tražiti subvencionisani kredit od Fonda za razvoj, iako smo stvarno mislili da i nama pripada”, rekao je Babić.