Dvadesetjedan odsto anketiranih naučnika namerava da napusti Srbiju, a četiri odsto je neodlučno. Među mladim naučnicima, 39 odsto razmišlja o odlasku iz zemlje.

Božidar Đelić, ministar za nauku i tehnološki razvoj, koji je danas na konferenciji za novinare predstavio rezultate istraživanja, ocenio je da su dobijeni podaci “u proseku ohrabrujući, ali u detaljima upozoravajući”.

Rezultati ankete pokazuju da među naučnicima srednje generacije, starosti od 36 do 45 godina, želju za odlaskom ima 27 ispitanika, 12 odsto u grupi od 46 do 55 godina i samo sedam procenata starijih od 56 godina, precizirao je Đelić.

Najčešći razlozi naučnih radnika za napuštanje Srbije su, prema rezultatima ankete, stambena situacija i niska primanja, koju je izdvojilo 22 odsto ispitanika, a četiri odsto manje je je navelo loše uslove za rad, nedostatak sredstava i opreme.

Đelić je istakao da su podaci reprezentativni i da je anketu dobrovoljno popunilo 756 učesnika te konferencije, od ukupno 2.500 koliko je prisustvovalo konferenciji “Naučna zajednica za budućnost Srbije“, koja je održana 23. maja ove godine.

Na pitanje šta će država uraditi da zadrži mlade naučnike u Srbiji, Đelić je rekao da se u javnom pozivu za finansiranje projekata i infrastrukture po prvi put otvara kategorija istaknutog mladog istraživača koji će imati posebnu podršku države.

“Svaki istraživač mlađi od 35 godina koji je u svom radu već pokazao kvalitet, ima mogućnost da ima sopstveni projekat, opremu i laboratoriju“, rekao je Đelić. On je dodao da će lično meriti učinak direktora instituta i dekana fakulteta da li su obezbedili njihovim mladim “zvezda” ono što im Ministarstvo nudi.

Po mišljenju anketiranih naučnika, država bi trebalo približno jednako da ulaže u osnovna istraživanja, tehnološki razvoj i u interdisciplinarnim istraživanjima koji objedinjuje osnovna istraživanja i tehnologiju.

"Iluzorno je misliti da ćemo imati uspeha u povratku naših naučnika iz dijaspore dok ne sredimo sistem koji postoji u zemlji. Moramo da obezbedimo da nam deca budu bezbedna, da naš sistem bude baziran na
meritokratiji, a ne na partijskim i kumovskim vezama", rekao je  Đelić.

Približno dve trećine ankterinih pozitivno je ocenilo Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Srbije za period od 2010. do 2015, javni poziv za projekte koje će se finansirati iz budžeta i kredita Evropske investicione banke, kao i rad Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja u ovom mandatu Vlade.

Čak 85 odsto ispitanika smatra da bi prvi partner Srbije u međunarodnoj naučnoj saradnji trebalo da bude Evropska unija, a mnogo manji broj kao glavnog partnera vidi SAD, Rusiju i Kinu. Iako nisu viđene kao prvi partner, anketa pokazuje da ih jedna trećina naučne zajednice ih prepoznaje kao važne partnere.

“Rekao bih da i u naučnoj diplomatiji treba da imamo četiri stuba: jedan centralni koji se zove Evropa i još tri, a to su Amerika, Rusija i Kina“, dodao je Đelić.

Među zemljama EU, srpski naučnici kao glavnog partnera vide Nemačku sa 34 odsto podrške, za kojom slede za kojom slede Velika Britanija, Francuska i Italija sa desetak odsto, a 53 odsto naučnika nije imala odgovor na ovo pitanje.

Komentarišući podatak da srpski naučnici učestvuju u svemirskim istraživanjima koja sprovode SAD, Đelić je u šali ocenio da je to dokaz da "smo nebeski narod".

"Mi imamo malu, ali kvalitetnu astronomsku školu. Postoji spoj od ekstemno malog, od nivoa čestica do nečega što je najveće, a to je svemir. S jedne strane svemir, s druge strane čestice, a Srbija je tu sa njenim intelektualnim kapacitetom i mogućnošću da i naši naučnici rade u samom vrhu svetske nauke", kazao je Đelić.