„Cilj posete nemačkog ministar spoljnih poslova Gida Vestervelea Beogradu nije samo razgovor o nacrtu rezolucije o Kosovu koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini. Naravno, jedna od tema razgovora biće i nacrt rezolucije, ali naši odnosi sa Nemačkom su mnogo širi. Poseta ministra Vestervelea dolazi u pravom trenutku i prilika je za razgovor koji bi vodio kompromisnom rešenju koje je prihvatljivo i Srbiji i Evropskoj uniji. Srbija je spremna za takav razgovor i kompromise, ali postoje i crvene linije preko kojih Srbija ne može ide, a da ne ugrozi svoje vitalne nacionalne interese. Za takav konstruktivan pristup, koji vodi održivom rešenju kosovskog problema, Srbija ima razumevanja među većinom članica UN, ali i među članicama EU”, kaže u razgovoru za „Politiku” Zdravko Ponoš, pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralu.

U javnosti se spekulisalo da je osnovni razlog dolaska nemačkog ministra pritisak na Beograd?

Vestervele dolazi u posetu regionu, a osim u Beogradu, boraviće i u Zagrebu, Sarajevu i Prištini. Cilj je da se region ohrabri na putu ka Evropskoj uniji. Naravno, teme razgovora u Beogradu će biti specifične u odnosu na ostale i doticaće se i različitih pogleda na rešenja pitanja Kosova. Na bilateralnom planu, Nemačka je naš prvi spoljnotrgovinski partner, kako u okviru EU, tako i sveukupno. Takav partner zaslužuje da mu se razjasni naša politička pozicija u vezi sa Kosovom i mi ćemo to uraditi –konstruktivno i argumentovano. Srbija ne želi da se situacija zamrzne i ostane kakva jeste, mi želimo da se taj problem rešava. Činjenica da veliki broj država nije priznao Kosovo govori u prilog našoj poziciji da taj problem nije rešen. Ovo bi bilo prvi put od Drugog svetskog rata da je neka secesionistička teritorija proglasila državnost i postigla nezavisnost bez saglasnosti matične države.

Nemačka je među onima koji najviše pritiskaju Srbiju u vezi sa Kosovom?

To je najveća tačka neslaganja između dve države, ali to za sada nije urušilo našu saradnju u ostalim oblastima. Jedna i druga vlada koriste mogućnosti za bilateralnu saradnju i u svim ostalim oblastima. Nemačka i dalje podržava integraciju Srbije u EU, s tim što se u Nemačkoj, za razliku od nekih drugih država, pitanje kandidature tretira kao političko.

Nemačka važi i za zemlju koja se najviše protivi daljem proširenju EU?

Nemačka se ne protivi daljem proširivanju, pogotovo ne na zapadni Balkan. Ona ima drugačiji pogled u odnosu na neke druge države EU oko metodologije, odnosno kako to treba da se ostvari. Ona zagovara politiku korak po korak, ali podržava da ovaj deo Evrope treba da postane deo EU. Mi se slažemo oko vizije i ciljeva, ali imamo različite poglede oko metodologije. Ovo se pre svega odnosi na pitanje Kosova – kako ovaj problem rešiti, a imajući u vidu evropsku budućnost celog regiona.

Srbija ne odustaje od svoje rezolucije i pored tih pritisaka?

Srbija neće povući rezoluciju. Mi smo spremni da svakom sagovorniku koji je spreman da sasluša naše argumente to i omogućimo, odnosno da obrazložimo našu poziciju i uverimo u ispravnost našeg stava. Jedan od argumenata koji zaslužuje pažnju je da neko ne može jednostranim donošenjem deklaracije kao papira da postigne nezavisnost. To je neprihvatljivo. Neophodno je da Generalna skupština UN usvoji političku kvalifikaciju savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Nije nama cilj da ulazimo u sukobe sa EU čiji član nameravamo da postanemo, ali imamo različite poglede na ovu stvar koja je nama od vitalnog značaja.