Rebalansom se budžetski prihodi smanjuju za 4,5 milijarde kuna (618 miliona evra), na 108,3 milijarde kuna (14,88 milijardi evra), a budžetski rashodi povećavaju za oko 898 miliona kuna (123 miliona evra), na 122,3 milijarde kuna (16,8 milijardi evra).

Sabor bi o predloženom rebalansu, kojim se deficit povećava sa 2,6 odsto BDP-a na 4,2 odsto BDP, trebalo da se izjasni početkom iduće sedmice.

Na sednici Vlade prihvaćene su i uredbe kojima se trošarina na cigarete povećavaju u proporcionalnom delu sa 30 na 33 odsto maloprodajne cene, a trošarina na bezolovni benzin sa 1,65 kuna (0,27 evra) na 1,90 kuna (0,26 evra).

Prema vladinim procenama, ta povećanja trebalo bi budžetu do kraja godine da donesu oko 70 miliona kuna (9,61 miliona evra), a u idućoj godini oko 500 miliona kuna (68,7 miliona evra).

Premijerka Jadranka Kosor rekla je da rebalans nije predizborni trik kako ocenjuje opozicija, ističući da mu svrha nije održavanje na vlasti, već zaštita životnog standarda i jačanje privrede.

Ona je kazala da će rebalansom biti osigurano dodatnih 356 miliona kuna za penzije (48,9 miliona evra), 386 miliona kuna za nezaposlene (53 miliona evra), 50 miliona kuna (6,87 miliona evra) za aktivnu politiku zapošljavanja, 600 miliona kuna za subvencije poljoprivredi (82,4 miliona evra), kao i 300 miliona kuna (41,2 miliona evra) za štete zbog elementarnih nepogoda.

Prema njenim rečima, rebalans će osigurati i 100 miliona kuna (13,8 miliona evra) za porodiljske naknade i 170 miliona kuna (23,3 miliona evra) za sprovođenje referenduma o vladinim izmenama Zakona o radu.

Kosor je ranije najavila i da će s vodećim poslovnim bankama i guvernerom Hrvatske narodne banke nastaviti razgovore o sindikalnom predlogu za dodatno oporezivanje banaka i drugih finansijskih institucija.

Hrvatski mediji ocenjuju da uprkos najavama, Vlada nije spremna na oštre rezove, već da se odlučila na kozmetičke promene.