Šefovi država i vlada i visoki finansijski zvaničnici razmatraće monetarna, trgovinska i pitanja deficita, ispitaće evropsku dužničku krizu, razradiće bolje propise za finansijske kompanije i razmotriće nove poreske stope za banke.

Samit u Torontu okuplja predstavnike zemalja u kojima živi dve trećine svetskog stanovništva i na koje dolazi 90 odsto svetske ekonomske proizvodnje i 80 odsto trgovine.

Finansijska kriza je ukazala na potrebu za boljim regulisanjem finansijskih insitucija, ali nije pružila smernice kako to učiniti. Neki ministri finansija traže od banaka da odobravaju manje kredite i drže više novca u zalihama u slučaju da zajmovi ili investicije propadnu.

Drugi smatraju da bi trebalo ograničiti količinu pozajmljenog novca koji finansijske kompanije mogu da koriste, kao i količinu novca koji bi mogao da se koristi za spasavanje propalih finansijskih firmi.

Hose Vinals iz Međunarodnog monetarnog fonda u izjavi radiju Glas Amerike kaže da očekuje da će lideri u Torontu odlučiti da li će uvesti novi porez bankama od kojeg bi se nadoknađivali troškovi budućih finansijskih problema.

Stručnjak za finansijsku regulativu, Sebastijan Malab, kaže da je ključno za zemlje G-20 da sarađuju u upravljanju finansijskim kompanijana.

"Finansijske institucije su multinacionalne, globalne firme pa se za rukovođenje njima moraju uvesti svetska pravila." Ali, Malabi smatra da bi međunarodna saradnja mogla da oslabi dok se mnoge ekonomije budu oporavljale od finansijske krize iz 2008.

Očekuje se da će lideri zemalja G-20 razgovarati i o merama za smanjenje deficita. Izvori samita kažu da je evropska dužnicka kriza visoko na dnevnom redu G-20 i da predstavlja upozorenje drugim zemljama.

Lideri G-20 će takođe razgovarati o svetskom trgovinskom debalansu, ukljucujući trgovinski deficit SAD i ogroman trgovinski višak Kine. Ta neravnoteža je izvor političke zategnutosti između dveju zemalja.