Predsednik Upravnog odbora Societe Generale banke u Srbiji Goran Pitić je rekao da misli da ne postoji politička spremnost da se reforme sprovedu.

Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera, istakao je da Srbija ne može da bazira rast bruto domaćeg proizvoda od pet ili šest odsto, koliki je bio pre krize, na dosadašnjoj strategiji razvoja. On je objasnio da se dosadašnja strategija zasnivala na privatizacionim prihodima, velikom zaduživanju i uslugama, što je neodrživo.

Da bi se ostvario rast od pet ili šest odsto BDP-a od 2011. do 2020, prema njegovim rečima, ekonomija mora biti proinvesticiona i izvozno orijentisana, a ne potrošačka i uvozna. "Neophodno je restrukturirati privredu, podići prerađivačku industriju i poljoprivredu, pospešiti rast produktivnosti, smanjiti javnu potrošnju, imati podnošljiv spoljnotrgovinski i platni deficit i dug koji se može uredno servisirati", naglasio je on.

Dragoljub Vukadinović, potpredsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost i direktor kompanije Metalac, ocenio je da Vlada kasni, ali da je počela da ispunjava zahteve kako bi konkurentnost Srbije bila veća. On je kazao da Srbija nema kapaciteta da izvozi više nego sada, da ne postoji ambijent za privlačenje stranih investicija i da sudske odluke godinama čekaju na izvršenje.

"Ne vidim spremnost Vlade da radi na poboljšanju situacije ako nije pod pritiskom EU", kazao je Vukadinović.

Ivan Brkić, savetnik u Ministarstvu ekonomije, je istakao da bi na nivou regiona trebalo razvijati klastere jer su kompanije članice takvih udruženja 30 do 40 odsto inovativnije.

On je ipak rekao da u Srbiji postoji samo dva razvijena klastera, Šumadijski cvet, koji čine proizvođači sveća, i klaster tekstila u Novom Pazaru.

Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, je kazao da postoji oklevanje u transformaciji i dodao da je potrebna veća hrabrost u restrukturiranju privrede.

Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije, je ukazao da u Srbiji, koja je po starosti stanovništva prva u Evropi i treća u svetu, 60 odsto tinejdžera ne radi, više nego što ne radi ljudi starijih od 55 godina, što je, kako je kazao, posledica socijalne državne politike.