"Ne poznajem nikog od ostalih okrivljenih koji su, simptomatično, svi policajci. Preko njih, meni je montirana neka krivica da bi me vratili u Srbiju i likvidirali", rekao je Jocić na početku ponovljenog suđenja pred Višim sudom u Beogradu.

Jocić je optužen da je Miodragu Prodanoviću i Bojanu Milosavljeviću u julu 1995. platio 50.000 maraka da ubiju Gorana Marjanovića i jednog čoveka s nadimkom Duca. Milosavljević i Prodanović ranije su pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora za to ubistvo.

"Čudno je da sam optužen na osnovu presude Vrhovnog suda, ali se u dispozitivu presude nigde ne pominje moje ime. Osuđeni su neki Milosavljević i Prodanović, a za mnom je poternica raspisana tek 2001, što znači da je stopirano sa najvišeg mesta", rekao je Jocić.

Optuženi je naveo da u vreme ubistva Marjanovića nije bio u Srbiji, nego u Grčkoj na letovanju i da nikada nije video automobil koji je, prema optužnici korišćen za ubistvo, i da nikad nije imao vozačku dozvolu, niti vozio automobil.

Jocić je u odbrani koju je iznosio više od dva sata detaljno pričao o svojim patriotskim poslovima za državu tokom sankcija i vezama sa službama bezbednosti. "U Srbiju sam se vratio krajem leta 1992, na poziv vrha
diplomatsko-bezbednosnih organa. Oni su znali za moje kontakte s premijerima i liderima političkih partija, ali i s paralelnim centrima moći, poput masona i malteških vitezova. Tada su nam uvedene sankcije, pa sam i ja hteo da stanem u službu naroda i države", objasnio je Jocić.

"Poslovi vezani za humanitarnu pomoć, energenski sektor i tehnička sredstva su se odvijali s Rumunijom, Bugarskom i Makedonijom", ispričao je Jocić, i dodao da je o svim poslovima morao da se konsultuje s ljudima iz vlade, a uputstva za ekonomske poslove dobijao je od tadašnjeg potpredsednika Vlade i direktora fabrike maziva u Kruševcu Saše Anđelkovića.

Dodao je da je ranije, tokom 1989. i 1990, bio uključen u državni biznis izmešu SFRJ i Holandije koje su, kako je rekao, imale tajni dogovor o izvozu nuklearnog otpada u jedno mesto blizu Zagreba, većinski naseljeno Srbima.

"Taj posao sam obavio uspešno po mene, Holandiju i SFRJ i trajao bi i dalje da nije izbio rat. Tada nismo imali poslovnu elitu oličenu u tajkunima, nego jake državne firme poput Genexa, koje su radile s ljudima iz inostranstva", rekao je Jocić.

Jocić je rekao i da je krajem 1994. otkrio da su neki ljudi, među kojima i prvi čovek policije Radovan Stojičić, skrenuli sa patriotrskog kursa i da im je novac najbitniji, pa su sarađivali sa Albancima i muslimanima. "Zato su hteli da me ubiju. Stojičić je bio tu da ućutka svakog i da brine o zakonskoj nedodirljivosti svega što su radili", rekao je Jocić.

Stojičić je ubijen početkom 1997.

Jocić je rekao da se krajem 1994. uplašio i pobegao u Bugarsku, posle ubistva Gorana Vukovića. "Onda su hteli su da mi nameste njegovo ubistvo, čoveka koji je u Frankfurtu ubio Ljubomira Magaša", rekao je Jocić.