Već u ponedeljak ulja “vital” i “sunce”, koje proizvodi kompanija “Invej”, u radnjama će se prodavati za najmanje 145 dinara po litru, potvrdili su trgovci za “Blic”. Na listi proizvoda koji će poskupeti do početka oktobra nalaze se i mesne prerađevine, konditori, praškovi za veš i sredstva za ličnu higijenu. Talas poskupljenja koji je Srbiju zahvatio početkom avgusta nastaviće se sve do oktobra. U avgustu je zabeleženo poskupljenje svih životnih namirnica - od mleka i mlečnih proizvoda, preko hleba, brašna, svih vrsta svežeg mesa, kafe, sokova, slatkiša, alkoholnih pića do suncokretovog ulja.

Cene ulja 9. avgusta prva je korigovala kompanija “Dijamant”, i to za 11 odsto. Tri dana kasnije za devet odsto poskupela su ulja “vital” i “sunce” kompanije “Invej” da bi u poslednjoj nedelji avgusta cene podigla i kompanija “Banat” iz Nove Crnje, i to za 14,4 odsto. Sa poskupljenjem su u pojedinim radnjama počele i nestašice. Trgovci su upozoravali da manjak ulja na tržištu jasno signalizira da uskoro treba očekivati i nove cene. Ispostavilo se da su u pravu.

Poslednjih dana kompanija “Invej” trgovinskim lancima je dostavila nove cenovnike po kojima litar ulja “vital” i “sunce” od ponedeljka u maloprodaji treba da poskupi na najmanje 145 dinara. Slične poteze, kažu upućeni, uskoro treba očekivati i od ostalih uljara koje posluju u Srbiji, budući da one uvek istovremeno dižu cene, zbog čega su ranije dobile tužbu Antimonopolske komisije za kartelsko dogovaranje cena.

Obrazloženje samih proizvođača jeste da je ove godine značajno porasla otkupna cena suncokreta. Lane su seljaci za tonu tražili od 200 do 220 evra, a sada od 350 do 400 evra.

- Ništa bolje nije ni na svetskoj berzi, gde se za tonu suncokreta plaća oko 850 dolara. Ako znamo da je za pravljenje litra ulja potrebno 2,5 kilograma suncokreta i da na to treba dodati troškove prerade, ambalažu, radnike, transport i skuplje energente, onda je jasno da cena ulja mora ići gore - objašnjava jedan od uljara.

Pored ulja, potrošači u narednom periodu mogu da očekuju i rast cena mesnih prerađevina. Zbog slabije ponude tovljenika i junadi svinjsko meso je tokom avgusta poskupelo za 25 do 30, a juneće za 15 do 20 odsto. Ove cene mesa još nisu uračunate u cene prerađevina.

- Cene tovljenika i junadi su se stabilizovale i u narednih mesec dana cene svežeg mesa trebalo bi da miruju. Ali zato u drugoj polovini septembra možemo očekivati poskupljenje mesnih prerađevina, i to oko pet odsto jer cene ovih proizvoda u avgustu nisu menjane - kaže za “Blic” Žika Stevanović iz kragujevačke klanice “Budućnost”.

Poskupljenja u narednom periodu neće zaobići ni slatkiše, kućnu hemiju i kozmetiku. Zbog rasta cena sirovina, ali pada dinara prva poskupljenja startuju već danas. Slatkiši kompanije “Paraćinka” od danas će biti skuplji za pet do 15 odsto, dok će praškovi za veš “tajd” i “bonuks” u pakovanju od tri kilograma poskupeti 10 odsto.

Pojedini slatkiši Konditorske kompanije “Ravanica”, koja je najpoznatija po proizvodnji “bonžite”, 9. septembra poskupeće za 9 do 13 odsto, dok će kompanija “Banini” cene pojedinih proizvoda u maloprodaji korigovati 25. septembra, i to za sedam odsto.

- Tokom septembra svi proizvodi kompanije “Loreal”, u koje spadaju i šamponi, regeneratori i farbe za kosu, poskupeće pet odsto. Cena šampona za kosu “voš end go” u pakovanju od 750 mililitara skočiće šest odsto, dok će šampon za telo “genera” poskupeti 4,5 odsto. Poslednje najavljeno poskupljenje kada je u pitanju kućna hemija biće 1. oktobra, kada će biti korigovane cene praška za veš “meriks”, i to za četiri odsto - priča jedan od trgovaca.

Od očekivanja da će tokom septembra doći do dodatnog poskupljenja hleba i brašna, kaže Ilija Đurić iz kompanije “Mlin test” iz Šida, zasad nema ništa, budući da je na tržištu pšenice poslednjih dana došlo do stabilizacije.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd, kaže da je haos koji se u poslednje vreme dešava u stvari ništa drugo do rezultat državne politike.

- Vlada nema strateški pristup ni prema čemu, zbog čega pojedinci zgrću ogroman profit. Tako na našem tržištu cene ulja diktiraju četiri-pet uljara koje ovde posluju, dok zbog monopola u mlekarstvu ovih dana na tržištu nema ni mleka. Da je drugačije, država bi na ove cene ulja reagovala ili puštanjem zaliha iz robnih rezervi ili uvozom i na taj način izvršila pritisak na uljare da spuste cene. Ovako, ceh plaćaju potrošači - kaže Bogosavljević.