Trgovci kažu da su već dobili nove cenovnike za papirnu galanteriju, kućnu hemiju, sredstva za ličnu higijenu, so, šećer i flaširanu vodu.

Kada se svemu tome doda da će Beograđani od ovog meseca odnošenje smeća i utrošenu vodu plaćati po ceni većoj za oko šest odsto, da će Elektroprivreda Srbije na jesen tražiti novo poskupljenje struje, da vrednost dinara strmoglavo pada, ali i da su zbog redovnog usklađivanja akciza, cene cigareta proteklih dana korigovane u proseku za pet do 10 dinara po paklici, može se reći da će građani biti primorani da dodatno stegnu kaiš - ako je to uopšte moguće.

Kada je u pitanju hrana, prvo će poskupeti mleko i mlečni proizvodi, a narednih dana možemo očekivati čak i nestašicu mleka u prodavnicama.

Građani će već od danas za proizvode "Mlekare Subotica" morati da izdvajaju u proseku pet odsto više novca nego do sada. A veće cene najavljuju i ostale mlekare, i to najkasnije od polovine avgusta.

Slobodan Petrović, direktor "Imleka", objašnjava da su mlekare bile prinuđene na ovaj potez jer je "zbog loših vremenskih prilika ulaz sirovine u mlekare pao za oko 20 odsto, zbog čega na tržištu mleka poslednjih dana vladaju nestašice".

- Da bi se amortizovali gubici kooperanata zbog poskupljenja sirovina za stočnu hranu, ali i ublažile posledice smanjene isporuke mleka, mi ćemo otkupnu cenu korigovati na 28,5 dinara po litru što je za oko 10 odsto, dok će cene mleka i mlečnih proizvoda po prvi put od 1. decembra 2007. godine biti korigovane u proseku za oko pet odsto. Izuzetak će biti pasterizovano mleko, čija će cena jedina biti ispod nivoa cene iz decembra 2007. godine. I to za pola dinara - kaže Petrović.

Mleko ne samo da će poskupeti već ćemo ga narednih dana i teško nalaziti na rafovima, budući da se očekuje nestašica.

- Da bi se taj nedostatka kompenzovao, mi ćemo veliki deo izvoza preusmeriti na domaće tržište, ali ni to neće biti dovoljno. Tako, umesto da zaradi, Srbija će morati u devizama da plati uvoz mleka. A svega ovoga ne bi bilo da subvencije u Srbiji nisu ovoliko male i da su one isplaćivane redovno - kaže Petrović.

Pored "Imleka" i "Mlekare Subotica", poskupljenja svojih proizvoda najavile su i "Mlekara Šabac"(tri odsto), "Mlekoprodukt" iz Zrenjanina (dva do osam odsto) i "Somboled" (od dva do 11 odsto).

Od ostalih osnovnih životnih namirnica, očekuje se i novo poskupljenje ulja, a neki trgovci su već dobili cenovnike od "Dijamanta" po kojima litar ulja tokom narednih nekoliko dana treba da poskupi za 11 odsto. Loše vesti stižu i od klaničara, jer se do kraja ovog meseca očekuje i poskupljenje svežeg svinjskog i junećeg mesa.

- Cene tovljenika i junadi rastu, pa se do kraja avgusta očekuje da svinjetina realno poskupi za pet do deset, a junetina za pet odsto. Međutim, pošto je kupovna moć jako niska, cenu mesa će na kraju odrediti odnos ponude i tražnje - kaže Žika Stevanović iz kragujevačke klanice "Budućnost".

Zbog rasta cena pšenice, do kraja avgusta ili najkasnije do početka septembra očekuje se i rast cena brašna za oko 20 odsto, testenina za 10 do 20, ali i konditora, pre svega keksa - osam odsto.

Leskovački pekari povećali su juče cene hleba od 15 do 20 odsto, tako da vekna belog hleba u Leskovcu košta od 22 do 27 dinara.

Međutim, ni tu nije kraj. Trgovci najavljuju da će prema cenovnicima koje su dobili od proizvođača i uvoznika, tokom avgusta sokovi i alkoholna pića poskupeti za 10 odsto. A na spisku proizvoda za poskupljenje su i so, papirna galanterija, voda, šećer i kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu.

Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da građani i dalje plaćaju danak loše politike.

- Dinar će padati sve dok nam se ne desi priliv deviza koji će biti kontrateža slabljenju domaće valute. Da bi nam bilo bolje, Srbiji je potreban stabilan priliv investicija, i dobro poslovno okruženje. A mi nemamo ni "d" od dobrog. Što znači, nastavićemo da plaćamo danak loše politike koja je u ovoj zemlji vođena poslednjih 10 godina - kaže Stevanović.

On dodaje da će sa najavljenim poskupljenjima biti problem da očekivana inflacija od šest plus minus dva odsto ostane u okviru gornje margine, ali ističe da se može desiti da se usled niske kupovne moći uprkos najavama poskupljenja cene na kraju okrenu na dole.