Generalni direktor javnog servisa u Srbiji Aleksandar Tijanić istakao je na tribini “Javni servisi u regionu” da je 95 odsto vremena, od kada je na funkciji direktora, proveo braneći RTS od spoljnih napada, a ostatak vremena praveći program.

”Opozicija nas optužuje da veliki deo programa radimo za Vladu, a Vlada da ne radimo dovoljno za njih, a pritiskaju i tajkuni”, kazao je Tijanić.

Savetnik upravnika HRT za medije Dragutin Lučić istakao je da nije u potpunosti realan svako ko kaže da medijski javni servisi ne trpe političke pritiske.

Generalni direktor RTCG Branko Vojičić naglasio je da u Crnoj Gori postoje jednaki pritisci od nevladinih organizacija, vlasti, opozicije i međunarodnih organizacija. “Prvo nas pljuju, pa traže da pokrijemo događaj, pa ako ih nema u programu zovu da pitaju zašto ih nema”, rekao je Vojičić.

"Trenutno sam u situaciji da političari neće da me kontaktiraju. Sad bih bio sretan da mi se jave, jer je to prilika da se trguje, a RTCG je u dugovima", dodao je Vojičić.

Predstavnici javnih servisa naveli su da su najveći prihodi tih servisa od preplata, ali i da većina ima problem da ih naplati.

Tijanić je pohvalio gledaoce iz Beograda, jer je prošlog meseca njih 87 odsto platilo pretplatu, što je prema njegovim rečima, istorijski rekord. Međutim, napomenuo je Tijanić, na jugu Srbije plaćanje pretplate ide od 18 do 37 odsto.

“Država treba da obezbedi stabilan i čvrst zakon. Ako je već donela zakon trebalo bi da nadoknadi novac do proseka naplativosti”, kazao je Tijanić, napominjući da RTS već dve godine posluje s gubitkom, jer je pretplata pala za devet miliona evra.

“Stabilnost i gledanost javnog servisa je veoma bitna, jer ni jedna bitka u regionu nije do kraja dobijena. Tu je i tranzicija, stotine nerešenih pitanja… Javni servis je javna poruka prema kojoj se javno mnjenje orijentiše. Ako se ljulja javni servis, ljulja se i javno mnjenje koje postaje plen nekog novog populizma”, zaključio je Tijanić.

Javni servis Srbije posle pet godina od socijalnih programa, odvajanja TV Vojvodine i otpuštanja ima 3.250 stalnih zaposlenih. Posluju dve TV stanice, jedna digitalna, četiri radija i sajt uz 80 miliona evra budžeta, a potrebno je 100 miliona.

Tijanić je naglasio da Srbi najduže gledaju TV program u Evropi – 10 časova dnevno, što predstavlja sindrom trećeg sveta. “To je politički fenomen, ako ljudi sede pet sati noću i gledaju ljude kako spavaju ”, istakao je Tijanić osvrćući se na rijaliti šou Farma.

Kad je u pitanju novi Zakon o oglašavanju, generelni direktor RTS-a je naglasio da ta medijska kuća pravi najmanje prekršaja i da je 99 odsto tih prekršaja vezano za reprizu serija, kada su mogli da se reklamiraju sponzori.

On je dodao da je RTS-u u interesu da i komercijalne televizije budu jake, ali da je potrebno i na njih primeniti odredbe za nacionalne televizije.

U Hrvatskoj 95 odsto grana plaća preplatu za televiziju, a u Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini znatno manji procenat građana plaća, čak postoje delovi zemlje u kojima niko ne plaća TV preplatu.

Predstavnik RTV BiH Damir Šimšić je kazao da hrvatski političari u Hercegovini pozivaju građane da ne plaćaju televizijsku preplatu, a da je na nivou zemlje naplativost 60 odsto.

RTV BiH ima tri javna servisa, 900 zaposlenih na čije plate odlazi više od 50 odsto pretplate i potraživanje 10 miliona evra.

“Stanje je bolje nego pre 15 godina, ali nije dobro, jer nije dovršena reforma, a to se odugovlači zbog neusaglašenih entitetskih zakona”, kazao je Šimić.

On je rekao da RTV BiH ne prekoračuje marketinška ograničenja, ali da postoji “teror” marketinških organizacija koje su menadžmenet “prisilile” na popust od 80 odsto na godišnjem nivu. Takođe, Šimić je napomenuo da je sumnjivo i merenje gledanosti u BiH.

Slične probleme imaju i na Televiziji Crne Gore koja ima pet kanala, upošljava 750 radnika i 110 honoraraca, i proizvodi dnevno 40 časova programa, uz budžet od 10 miliona evra.

U Srbiji i Hrvatskoj "piplmetri" su pouzdani i pokazuju da su njihovi programi gledaniji od drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Javni servis u Hrvatskoj obuhvata dva TV kanala, četiri radija, inostrani kanal i područne medije, zapošljava 3.000 stalnih i nekoliko hiljada saradnika, proizvodi 70 sati programa dnevno, uz budžet od 250 miliona evra.

Lučić smatra da je funkcija javnog servisa da informiše, podučava i zabavlja, a da njegovu nezavisnost garantuju stabilni prihodi iz naplate koja iznosi 95 odsto.  

“Mnoštvo medija od ranije je ruinirano, u finansijskoj i moralnoj krizi. Uloga javnog servisa je da unormaljuje narod i treba da ga spremi za aristokratski život”, kazao je Lučić.

Kad je reč o digitalizaciji, predstavnici javnih servisa regiona su se složili da je reč o velikom poslu, a većina smatra da on neće biti završen do kraja 2012. godina, kao i da ne znaju šta da očekuju.

Ipak, prema rečima Lučića, Hrvatska će taj posao završiti do kraja ove godine.

Tijanić je ocenio da Srbija nije svesna posledica ulaska u digitalnu eru i da je to za sve “mračni prostor”.

On je napomenuo da se javlja problem digitalizacije arhive, plaćanja autorskih prava, kao i problem za stanovništvo, jer će morati da izdvoje više stotina miliona evra za nove TV aparate. 

I Tijanić, kao i Šimić naglasio je da će teško biti ispunjen rok do 2012. godine.

Tribina je održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu u organizaciji nedeljnika "Vreme" i nemačke Fondacije "Fridrih Ebert".