"Aškalije i Egipćani, čije su sve prijave obrađene, ispunili su zakonske ulove i birahe savet neposredno. Prema broju pristiglih prijava, sa velikom izvesnošću možemo reći da će i Bošnjaci, Mađari i Ukrajinci imati neposredne izbore", kazala je državna sekretarka Aniko Muškinja Hajnrih.

U posebne biračke spiskove zainteresovani građani mogu se upisati do 9. marta, a izbori za svih 19 saveta najavljeni su za maj.

"Prema pristiglim prijavama pravo na neposredne izbore mogli bi da ostvare još Romi, Rumuni i Rusini", navela je Aniko Muškinja Hajnrih.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina usvojen je 31. avgusta prošle godine.

U Srbiji već postoji 15 nacionalnih saveta, a još četiri će biti formirana posle izbora sledeće godine.

Popisom 2002. godine evidentirana su 1.285.163 građanina koji pripadaju jednoj od 28 manjina. Najbrojnija manjina su Mađari (293.299), a najmanje je Cincara (293).

Osim Mađara savete imaju već Bošnjaci (136.087), Bugari (20.497), Bunjevci (20.212), Vlasi (40.054), Grci (572), Egipćani (814), Jevreji (1.158), Makedonci (25.847), Nemci (3.901), Romi (108.193), Rumuni (34.576), Slovaci (59.021), Ukrajinci (5.354) i Hrvati (70.602).

Posle usvajanja novog zakona uslov za izbore i formiranje saveta obezbedili su Albanci (61.647), Aškalije (584), Slovenci (5.104) i Česi (2.211).

Nacionalne savete nemaju: Crnogorci (69.049), Goranci (4.581), Jugosloveni (80.721), Muslimani (19.503), Rusi (2.588), Rusini (15.905), Turci (522), Šokci (717) i Cincari, ali svi oni mogu da na narednim izborima, kroz četiri godine, ostvare to pravo.

Uslov da izbori budu neposredni je da u birački spisak bude upisano više od polovine građana nacionalne manjine.

Kao reperni podatak uzima se popis iz 2002. godine umanjen za 20 odsto koliko je punoletnih građana. Pola od tog broja, plus jedan, obezbeđuju neposredne izbore, a u slučaju da je u biračkom spisku manje upisanih izbori će biti posredni, elektorski.